Stručnjak objašnjava zašto nekima kosa i nokti rastu brže

Stručnjak objašnjava zašto nekima kosa i nokti rastu brže

Tokom zabeležene istorije, naša kosa i nokti su igrali važnu ulogu u označavanju ko smo i našeg društvenog statusa. Moglo bi se reći, oni odvajaju pećinskog čoveka od biznismena.

Tada nije bilo iznenađenje što su mnogi od nas otkrili novi nivo uvažavanja naših frizera i umetnika za nokte tokom karantina COVID-a. Čak je i Tejlor Svift izjavila da je sama ošišala kosu tokom zaključavanja.

Dakle, šta bi se desilo kada bi nam svo ovo negovanje kose i noktiju postalo previše i odlučili smo da odustanemo od svega. Da li bi naša kosa i nokti nastavili da rastu?

Odgovor je da. Kosa na glavi nam raste u proseku 1 centimetar mesečno, dok nokti rastu u proseku nešto više od 3 milimetra.

Kada se ne kontrolišu, naša kosa i nokti mogu narasti do impresivne dužine. Alija Nasirova, poznata kao Ukrajinka Rapunzel, drži svetski rekord za najduže pramenove na živoj ženi, čija je dužina impresivnih 257,33 cm.

Kada je reč o rekordnim noktima, Diana Armstrong iz Sjedinjenih Država drži taj rekord sa 1.306,58 cm.

Većina nas se, međutim, redovno šiša i šiša nokte – neki češće nego drugi. Pa zašto kod nekih ljudi kosa i nokti rastu brže?

Kosa i nokti su uglavnom napravljeni od keratina. Obe rastu iz matriksnih ćelija ispod kože i rastu kroz različite obrasce ćelijske deobe.

Nokti stalno rastu iz ćelija matriksa, koje se nalaze ispod kože u dnu nokta. Ove ćelije se dele, gurajući starije ćelije napred. Kako rastu, nove ćelije klize duž nokatnog ležišta – ravne površine ispod nokta koje izgleda ružičasto zbog bogatog snabdevanja krvlju.

Kosa takođe počinje da raste iz ćelija matriksa, formirajući na kraju vidljivi deo kose – osovinu. Dlaka raste iz korena koji se nalazi ispod kože i umotana je u vreću poznatu kao folikul dlake.

Ova kesa ima nervne zalihe (zbog čega boli čupanje dlake), žlezde koje proizvode ulje koje podmazuju kosu i sićušni mišić koji čini da se kosa diže kada je hladna.

U osnovi folikula nalazi se sijalica za kosu, koja sadrži veoma važnu papilu za kosu koja snabdeva krvlju folikul.

Ćelije matriksa u blizini papile se dele da bi proizvele nove ćelije za kosu, koje se zatim stvrdnu i formiraju dlaku. Kako se stvaraju nove ćelije za kosu, kosa se gura iznad kože i kosa raste.

Ali papila takođe igra integralnu ulogu u regulisanju ciklusa rasta dlake, jer šalje signale matičnim ćelijama da se pomeraju do baze folikula i formiraju matriks dlake. Ćelije matriksa tada dobijaju signale da se podele i započnu novu fazu rasta.

Svaki folikul prolazi kroz ovaj ciklus 10-30 puta tokom svog životnog veka.

Kada bi svi naši folikuli kose rasli istom brzinom i ušli u iste faze istovremeno, bilo bi trenutaka kada bismo svi bili ćelavi. To se obično ne dešava: u svakom trenutku, samo jedna od deset dlaka je u fazi mirovanja.

Dok gubimo oko 100-150 vlasi dnevno, prosečna osoba ima 100.000 vlasi na glavi, tako da jedva primećujemo ovo prirodno opadanje.

Genetika je najznačajniji faktor. Dok se stope rasta dlake razlikuju među pojedincima, one imaju tendenciju da budu dosledne među članovima porodice.

Na nokte takođe utiče genetika, jer braća i sestre, posebno identični blizanci, obično imaju slične stope rasta noktiju.

Starost utiče na rast kose i noktiju, čak i kod zdravih ljudi. Mlađi ljudi generalno imaju brže stope rasta zbog usporavanja metabolizma i deobe ćelija koje dolaze sa starenjem.

Hormonske promene mogu uticati. Trudnoća često ubrzava rast kose i noktiju, dok menopauza i visoki nivoi hormona stresa kortizola mogu usporiti stope rasta.

Ishrana takođe menja snagu kose i noktiju i brzinu rasta. Dok su kosa i nokti uglavnom napravljeni od keratina, oni takođe sadrže vodu, masti i razne minerale. Kako kosa i nokti rastu, ove minerale treba zameniti.

Zato je uravnotežena ishrana koja uključuje dovoljno hranljivih materija za održavanje vaše kose i noktiju neophodna za održavanje njihovog zdravlja.

Nedostaci hranljivih materija mogu doprineti gubitku kose i lomljenju noktiju tako što poremete njihov ciklus rasta ili slabe njihovu strukturu. Nedostaci gvožđa i cinka, na primer, su povezani sa gubitkom kose i lomljivim noktima.

Ovo može objasniti zašto su gusta kosa i jaki, negovani nokti dugo bili povezani sa percepcijom dobrog zdravlja i visokog statusa.

Uporni mit koji se može odnositi na legende o vampirima je da kosa i nokti nastavljaju da rastu nakon što umremo.

U stvarnosti, samo izgleda da to čine. Kako telo dehidrira nakon smrti, koža se skuplja, čineći kosu i nokte dužim.

Pogrebnici su dobro svesni ovog fenomena i neki ubrizgavaju punilo za tkivo u vrhove prstiju pokojnika da bi minimizirali ovaj efekat.

Dakle, čini se da živi ili mrtvi, nema bežanja od beskrajnog zadatka nege kose i noktiju.