Verovanje da su vanzemaljci možda posetili Zemlju postaje sve popularnije i prelazi granice spekulacija. U Velikoj Britaniji, oko 20% građana veruje da su vanzemaljci posetili našu planetu, dok 7% tvrdi da su videli neidentifikovane leteće objekte (NLO). U Sjedinjenim Američkim Državama, brojke su još veće i stalno rastu – od 1996. do 2022. godine, broj Amerikanaca koji veruju da viđenja NLO-a nude verovatan dokaz vanzemaljskog života povećao se sa 20% na 34%. Još zapanjujuće, 24% Amerikanaca tvrdi da su lično videli NLO.
Iako nema naučnih dokaza o postojanju vanzemaljaca, i dalje raste uverenje da su nas posetili. Naučnici tvrde da je s obzirom na ogromne udaljenosti između zvezdanih sistema, mnogo verovatnije da će prvi dokaz vanzemaljskog života doći od signala iz dalekih planeta, a ne od fizičkih poseta. Međutim, vera u vanzemaljske posetioce sada je toliko raširena da je postala društveni problem, navode istraživači iz novog rada koji će biti objavljen u Proceedings of the International Astronomical Union.
Ova sve veća popularnost verovanja u vanzemaljce nije samo kulturološki fenomen – postala je političko pitanje, naročito u SAD. Političari osećaju potrebu da odgovore na ove teorije, što se posebno vidi u poslednjim godinama kada je Pentagon počeo da objavljuje informacije o takozvanim neidentifikovanim anomalnim pojavama (UAP), poznatim kao NLO-i. Dva tabora u američkoj politici koriste ove tvrdnje u okviru antielitnih retorika, sugerišući da vojska i privatni interesi skrivaju istinu o vanzemaljskim posetama, uključujući viđenja, otmice i inženjering vanzemaljskih tehnologija.
Iako broj ljudi koji veruju da su nas posetili vanzemaljci raste, još je veći procenat onih koji veruju da vlada skriva istinu. Prema Galupovoj anketi iz 2019. godine, čak 68% Amerikanaca veruje da vlada zna više o NLO-ima nego što otkriva. Ovaj trend postoji decenijama. Džimi Karter je tokom svoje predsedničke kampanje 1976. obećao objavljivanje dokumenata o NLO-ima, nakon što je sam prijavio viđenje. Slična obećanja su davali Hilari Klinton i Donald Tramp tokom svojih kampanja. Tramp je čak nagovestio da bi mogao razmotriti deklasifikaciju dokumenata povezanih sa Rozvelom, incidentom iz 1947. godine koji je u središtu mnogih teorija o vanzemaljcima.
Aktuelni političari, poput lidera senatske većine Čaka Šumera, otvoreno zagovaraju dalje obelodanjivanje informacija o NLO-ima, a njegov zakon o otkrivanju UAP podataka iz 2023. godine podržavaju i republikanski senatori. Iako Pentagon počinje da objavljuje više informacija, do sada nema čvrstih dokaza koji bi ukazivali na kontakt sa vanzemaljcima, što dodatno podstiče sumnje i teorije zavere.
Ove teorije zavere mogu imati ozbiljne društvene posledice. Pozivi na „jurišanje“ na Oblast 51, visoko poverljivi vojni objekat, privukli su pažnju na internetu. Iako je to u početku izgledalo kao šala, nakon napada na Kapitol 2021. godine, ovakvi pokreti više ne izgledaju bezazleno. Teorije zavere o NLO-ima takođe otežavaju naučnu komunikaciju o mogućnosti pronalaženja vanzemaljskog života, posebno u astrobiologiji – nauci koja se bavi traženjem mikrobnog života na drugim planetama. Astrobiologija, koja je deo NASA-ine misije, suočava se s problemom niskog interesovanja javnosti u poređenju s popularnošću TV emisija poput „Drevni vanzemaljci“, koje predstavljaju vanzemaljce kao stvarne istorijske aktere.
Nadalje, narativi o posetama vanzemaljaca sve više zadiru u autohtonu mitologiju i istoriju. Neki entuzijasti vanzemaljaca mešaju priče o domorodačkim zvezdanim mitovima sa pričama o vanzemaljcima, stvarajući iskrivljene verzije autohtonih pripovesti. Ovo ugrožava autentične narative i doprinosi daljoj eroziji znanja o starosedeocima i njihovim tradicijama.
Zaključak je da verovanje u posete vanzemaljaca više nije samo tema za spekulacije i zabavu. Ove teorije sada imaju šire društvene i političke posledice, koje mogu podrivati poverenje u institucije i otežavati naučnu potragu za stvarnim odgovorima na pitanje: jesmo li sami u svemiru?
