Novo istraživanje, koje vodi primatolog Adrijan Lameira sa Univerziteta Vorvik, donosi teoriju koja bi mogla promeniti naše razumevanje evolutivnog porekla poljupca. Ljubljenje, prema Lameiri, možda potiče iz rituala negovanja koji su praktikovale ranije vrste primata. Dok poljubac obično povezujemo sa izražavanjem ljubavi ili privrženosti, njegova uloga u prošlosti možda je bila daleko više pragmatična — služio je kao način održavanja čistoće i brige među članovima društvene zajednice.
Neobična veza između ljubljenja i negovanja
Ljubljenje nije univerzalna praksa među ljudima i verovatno nije instinktivno ponašanje, što ukazuje na kulturni aspekt ovog rituala. Međutim, uočeno je da se i drugi primati, poput bonoba i šimpanzi, ljube, što sugeriše duboko ukorenjenu potrebu za fizičkom bliskošću i emocionalnom povezanošću unutar društvenih zajednica. Lameira tvrdi da ovo ponašanje vuče korene iz ranih oblika nege, gde su se primati starali jedni o drugima uklanjanjem parazita i mrtvih ćelija sa kože, koristeći usne za „gnječenje“ na koži partnera.
Poljubac kao evolutivni ostatak negovanja
Kako su ljudi tokom evolucije izgubili krzno, potreba za intenzivnim međusobnim negovanjem postala je manje izražena. Ipak, navika stavljanja usana na partnerovu kožu nije nestala. Na kraju, to „vezivno“ ponašanje prešlo je u običaj ljubljenja, koje je postalo znak poverenja i privrženosti. Lameira u svom radu ističe da bi kraće sesije negovanja vremenom završavale poljupcem, čime je ovaj gest postao jedini preostali ostatak nekadašnjeg rituala.
„Higijenski značaj negovanja kod ljudi se smanjio zbog gubitka krzna, ali su rituali društvenog povezivanja kroz dodir ostali prisutni,“ kaže Lameira. „Poljubac je mogao ostati kao poslednja faza negovanja, prenoseći socijalne signale važnosti i bliskosti među članovima zajednice.“
Evolucione alternative i pitanje društvenih veza
Lameira podseća da su ranije teorije o poreklu ljubljenja bile raznolike. Jedna od poznatijih hipoteza je tvrdila da je ljubljenje nastalo iz hranjenja beba sažvakanom hranom, dok druga sugeriše da su ljudi evoluirali ljubljenje iz njuškanja kao načina društvene provere i identifikacije. Međutim, zašto bi usta bila uključena u takve procese, ostaje nejasno.
Prema ovoj novoj teoriji, ljubljenje bi moglo predstavljati dublji signal društvenog povezivanja koji ima korene u ritualnom negovanju predaka. „Nega među primatima ima ključnu ulogu u održavanju društvene harmonije,“ objašnjava Lameira. Dodaje da negovanje oslobađa endorfine, koji smanjuju stres i pojačavaju osećaj blagostanja između dve jedinke, jačajući na taj način njihove međusobne veze.
Ljubljenje danas: trag drevnih rituala?
Ova teorija bi mogla objasniti zašto ljudi, za razliku od mnogih drugih vrsta, smatraju ljubljenje važnim gestom. Ljudi danas provode znatno manje vremena u direktnom fizičkom kontaktu kroz negu zbog evolutivnog gubitka krzna i razvoja drugih metoda higijene. Međutim, poljubac je opstao kao simbolički čin koji nosi tragove drevnih rituala negovanja, povezujući ljude kroz osećaj poverenja i bliskosti.
„Ako su ranije sesije negovanja završavale poljupcem, ulogu povezivanja i podrške sada igra poljubac između partnera, prijatelja, pa čak i roditelja i dece,“ navodi Lameira.
Šta sledeća istraživanja mogu otkriti?
Lameira veruje da će dalja istraživanja društvenih rituala kod primata pomoći da se dodatno osvetli evolucija ljubljenja i drugih oblika fizičkog izražavanja. „Razumevanje složenih rituala socijalizacije kod drugih primata i njihovo upoređivanje sa ljudskim ponašanjem može nam pomoći da bolje shvatimo kako su naši preci komunicirali i održavali društvene veze.“
Iako je ova teorija neobična, pruža fascinantan uvid u moguće poreklo jedne od najintimnijih ljudskih praksi. Na kraju krajeva, sledeći put kada se poljubimo, možda ćemo u tom činu prepoznati odjek daleke prošlosti kada je poljubac bio više od gesta ljubavi – bio je znak brige i opstanak u društvenoj zajednici.
