Ajkula tokom svog života ispusti do 40.000 zuba – a megalodon, najveći predator od svih, nije bio drugačiji.
Dok je ova strašna zver lutala svetskim okeanima pre 4 i 20 miliona godina, ispala joj je zubi koji se još uvek vode na plažama, koji vire iz kostiju kitova ili izranjaju iz nekada potopljenih predela.
Ali do sada, nijedna nije otkrivena u istoj poziciji u koju je pala pre svih tih miliona godina.
Tim neustrašivih istraživača upravo je opisao jedno takvo otkriće: fosilizovani zub Otodus megalodona koji je delimično ugrađen u dno okeana, nekih 3.000 metara (ili 1,9 milja) ispod površine, u prostranstvu Tihog okeana.
Zub je bilo teško uočiti među stenovitim izdancima, ali su istraživači koji su gledali snimke sa podmornice na daljinsko upravljanje primetili da viri pravo iz peska, kao da je pao pre nekoliko trenutaka.
Kada su pregledali drevni zub na suvom, otkrili su da ima slomljen vrh i nazubljene ivice koje izgledaju skoro jednako oštre kao onog dana kada su poslednji put presekli sveže meso.
Megalodonova zastrašujuća građa, dovoljno velika da pojede moderne ajkule u nekoliko zalogaja, poznata je gotovo isključivo po zubima – koji mogu biti veliki kao ljudska ruka – i raštrkanim pršljenovima. Za razliku od ovih robusnih delova anatomije, ostatak mekog tkiva i hrskavice O. megalodona nisu preživeli 3,6 miliona godina otkako je zver izumrla.
Na osnovu tog odstupanja, smatra se da je ovaj zub bar toliko star. Pronađen je na udaljenoj lokaciji jugozapadno od Havaja, nekoliko stotina kilometara od američke vojne ispostave zvane atol Džonston, na ivici okeanske ‘pustinje’.
Istraživači na istraživačkom brodu (EV) Nautilus istraživali su područje da bi bolje razumeli njegovu geologiju i biologiju dubokog mora.
„Postoje oblasti morskog dna, posebno duboki okeanski baseni udaljeni od kopna, gde se taloženje sedimenata malo ili nimalo dešava tokom dugih vremenskih perioda“, objašnjava Tajler Grinfild, paleontolog sa Univerziteta Vajoming.
„Takođe je moguće da zubi budu erodirani i prerađeni u mlađe sedimente, ali to se verovatno nije dogodilo u ovom slučaju.“
Zub je pronađen na grebenu, gde se smatra da su okeanske struje dovoljno jake da spreče nakupljanje sedimenta. Nazubljena ivica zuba je takođe bila izuzetno dobro očuvana, što sugeriše da zub nije bio bačen i prevrnut, a samim tim i erodiran.
Iako nije najveći te vrste, novopronađeni zub (koji meri skromnih 63-68 milimetara ili 2,5-2,6 inča) dodaje sve veći broj primeraka koji prate kretanje megalodona preko okeana.
Osvrćući se na istorijske zapise prošlih ekspedicija u duboko more, Jirgen Pollerspock, iz Bavarske državne zbirke zoologije u Nemačkoj, i njegove kolege identifikovali su brojne druge zube megalodona koji su izvađeni sa dubine od 350 do 5.570 metara. Ali kažu da je ovo bio prvi dokument koji je zabeležen u poslednjem počivalištu, kako je pronađeno.
„Prva in situ dokumentacija o fosilu megazube ajkule iz dubokog mora naglašava važnost upotrebe naprednih tehnologija dubokog ronjenja za istraživanje najvećih i najmanje istraženih delova našeg okeana“, zaključuje tim
