Nakon što su posmatrali podnevni mrak potpunog pomračenja Sunca koje je jurilo po kontinentu, hiljade gledalaca u Novoj Engleskoj su u ponedeljak uveče zaglavili videći samo kočiona svetla, dok je saobraćaj na autoputu satima usporavao.
Gomile vozača koji su kasno popodne napuštali udaljeni severni Nju Hempšir zakrčili su lokalne puteve koji vode do Interstate 93, koji su takođe zatekli prepuni automobila koji su koračali ka jugu. Do ponoći, neki vozači su prešli samo 80 km za devet sati.
Ministarstvo saobraćaja Nju Hempšira pozvalo je na strpljenje i saopštilo da je tu malu državu posetilo oko 22.000 vozila više u odnosu na isto vreme prošle godine. Gust saobraćaj je takođe prijavljen u Vermontu i Masačusetsu.
Za one nesrećne putnike, zastoj je bio frustrirajući kraj uzbudljivog dana za one koji su bili dovoljno srećni da vide spektakl pomračenja kroz vedro nebo.
Ulična svetla su se upalila i planete su se pojavile u vidokrugu, dok je mesec prekrio sunce na nekoliko minuta preko zemlje. Psi su zavijali, žabe graktale, a neki ljudi plakali, sve deo manije pomračenja koja je zahvatila Meksiko, SAD i Kanadu.
Skoro svako u Severnoj Americi mogao je da vidi barem delimično pomračenje, ako vreme dozvoljava.
Bila je to najveća publika pomračenja na kontinentu ikada, sa nekoliko stotina miliona ljudi koji su živeli na ili blizu puta senke, plus desetine ljudi koji su van grada hrlili da to vide. Sa sledećim pomračenjem od obale do obale za 21 godinu, bio je pritisak da se uhvati ovo.
Oblaci su prekrili veći deo Teksasa dok je potpuno pomračenje Sunca počelo svoj dijagonalni juriš preko kopna, počevši duž uglavnom čiste pacifičke obale Meksika i ciljajući na Teksas i 14 drugih američkih država, pre nego što je izašlo u severni Atlantik u blizini Njufaundlenda.
U Džordžtaunu u Teksasu, nebo se razvedrilo baš na vreme da bi gledaocima pružilo jasan pogled. Na drugim mestima, pomračenje je igralo pik-a-boo sa oblacima.
„Zaista smo srećni“, rekla je stanovnica Džordžtauna Suzan Robertson. „Čak i sa oblacima je nekako lepo, jer kada se razvedri, to je kao, Vau!“
„Ovo nikada neću odbaciti“, rekao je Ahmed Huseim iz Ostina, koji je godinu dana imao pomračenje u svom kalendaru.
Istočno od Dalasa, stotine okupljenih u centru Meskitovog centra klicali su i zviždali dok su se oblaci razdvojili u poslednjim minutima pre totaliteta. Kako se sunce konačno sakrilo, publika je postajala sve glasnija, skidajući svoje naočare za pomračenje da bi se umočili u nezaboravan pogled na sunčevu koronu, ili šiljastu spoljašnju atmosferu, i Veneru koja je sjajno sijala sa desne strane.
Ulaskom u spektakl od ponedeljka, severna Nova Engleska u Kanadi imala je najbolje šanse za vedro nebo, a to se nije promenilo. Holi Rendal, koja je posmatrala iz Kolbruka u Nju Hempširu, rekla je da je doživljaj pomračenja bio iznad njenih očekivanja.
„Nisam očekivala da ću zaplakati kada sam to videla“, rekla je dok su joj suze tekle niz lice.
Emisija je počela na Pacifiku pre podne EDT. Kako je mrak totaliteta dostigao meksičko letovalište Mazatlan, lica gledalaca osvetljavali su samo ekrani njihovih mobilnih telefona.
Neizvesnost vremena koja visi na litici doprinela je drami. Ali jutarnje oblačno nebo u Meskitu nije uznemirilo Erin Froneberger, koja je bila u gradu zbog posla i sa sobom je ponela naočare za pomračenje.
„Uvek samo žurimo, žurimo, žurimo“, rekla je ona. „Ali ovo je događaj za koji možemo samo da uzmemo trenutak, nekoliko sekundi da će se dogoditi i prihvatiti ga.“
Festival u okolini Ostina završen je u ponedeljak rano zbog opasnosti od popodnevnih oluja. Organizatori festivala pozvali su sve da se spakuju i odu.
Gledaoci pomračenja u državnom parku Nijagarini vodopadi morali su da se zadovolje mrakom, ali bez zadivljujućih pogleda na koronu. Dok su ljudi izlazili iz parka nešto više od sat vremena kasnije, sunce se probilo.
„Dala bih 6 od 10“, rekla je Hejli Tibodo, koja je sa majkom putovala iz Bakstona u državi Mejn.
U Rašvilu, Indijana, ulična rasveta se upalila kada je pao mrak, izazivajući ovacije i aplauze stanovnika okupljenih na tremovima i trotoarima.
Za neke je dan pomračenja bio i dan venčanja. Parovi su razmenili zavete na masovnoj ceremoniji u parku u Trentonu, Ohajo.
Sent Luis je bio samo izvan totaliteta, ali to nije sprečilo stanovnike da vide prizor sa reke Misisipi na Tom Sojeru, rečnom čamcu na točkovima.
Skoro da sam malo više uživao jer nije pocrneo, rekao je putnik Džef Smit iz Sent Luisa.
Tokom potpunog pomračenja u ponedeljak, mesec je skliznuo tačno ispred sunca, potpuno ga blokirajući. Nastali sumrak, sa vidljivom samo spoljašnjom atmosferom Sunca ili koronom, bio je dovoljno dug da ptice i druge životinje utihnu, i da planete i zvezde iskoče.
U zoološkom vrtu Fort Vort, Adam Hartston-Rouz, istraživač sa Državnog univerziteta Severne Karoline, rekao je da je većina životinja ostala relativno mirna. Jedna gorila se popela na stub i stajala tamo nekoliko sekundi, verovatno u znaku budnosti.
„Niko se nije ponašao kao ludilo“, rekao je on.
Nesinhronizovana tama je trajala do 4 minuta i 28 sekundi. To je skoro duplo duže nego tokom američkog pomračenja od obale do obale pre sedam godina, jer je Mesec bio bliže Zemlji.
Bilo je potrebno samo 1 sat i 40 minuta da mesečeva senka juri više od 4.000 milja (6.500 kilometara) preko kontinenta.
Put totaliteta — širok oko 115 milja (185 kilometara) ovog puta je obuhvatio nekoliko velikih gradova, uključujući Dalas; Indianapolis; Cleveland; Bafalo, Njujork; i Montreal. Procenjuje se da 44 miliona ljudi živi unutar staze, sa još nekoliko stotina miliona u krugu od 200 milja (320 kilometara).
„Ovo je možda najgledaniji astronomski događaj u istoriji“, rekao je kustos Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira Tisel Mjur-Harmoni, koji stoji ispred muzeja u Vašingtonu, čekajući delimično pomračenje.
Eksperti iz NASA-e i brojni univerziteti bili su raspoređeni duž rute, lansirajući istraživačke rakete i meteorološke balone i izvodeći eksperimente.
Nebeska senzacija od ponedeljka imala je posebno značenje za Falona Vahanija, koji je akciju pratio sa staze Indianapolis Motor Speedvai. Slepa od rođenja, 44-godišnja stanovnica Indijanapolisa pomerala je vrhove prstiju preko brajevog stonog čitača, osećajući kako male plastične izbočine pulsiraju dok su pratile mesečevu putanju. Slušala je radio prenos pomračenja 2017. i bila je željna da isproba ovaj novi metod.
Bila sam veoma uzbuđena kada sam konačno mogla da razumem o čemu su svi drugi pričali“, rekla je ona.
