Po prvi put astronomi su identifikovali planetu koja se spiralno kreće ka kataklizmičnom sudaru sa starim suncem, potencijalno pružajući uvid u to kako bi Zemlja jednog dana mogla da završi.
U novoj studiji objavljenoj u ponedeljak, tim uglavnom američkih istraživača rekao je da se nada da će egzoplaneta Kepler-1658b pomoći da se rasvetli kako svetovi umiru kako njihove zvezde stare.
Kepler-1658b, koji je udaljen 2.600 svetlosnih godina od Zemlje, poznat je kao planeta „vrućeg Jupitera“.
Iako je po veličini slična Jupiteru, planeta kruži oko svoje zvezde domaćina na osmini udaljenosti između našeg Sunca i Merkura, što je čini daleko toplijom od gasnog giganta u našem solarnom sistemu.
Orbita Keplera-1658b oko zvezde domaćina traje manje od tri dana — i postaje kraća za oko 131 milisekundu godišnje, prema studiji objavljenoj u The Astrophisical Journal Letters.
„Ako nastavi da se spiralno kreće ka svojoj zvezdi posmatranom brzinom, planeta će se sudariti sa svojom zvezdom za manje od tri miliona godina“, rekao je Šrejas Visapragada, postdoktor na Harvard-Smitsonijan centru za astrofiziku i vodeći autor studije.
„Ovo je prvi put da smo primetili direktne dokaze da se planeta spiralno kreće ka svojoj evoluiranoj zvezdi“, rekao je on za AFP.
Razvijena zvezda je ušla u „subgiant“ fazu zvezdanog životnog ciklusa, kada počinje da se širi i postaje svetlija.
Orbita Keplera-1658b se skraćuje plimama, u sličnom procesu kao što se Zemljini okeani dižu i spuštaju svaki dan.
Ovo gravitaciono guranje i povlačenje može da funkcioniše u oba smera – na primer, Mesec se veoma polako udaljava od Zemlje.
Zemljin ‘krajnji adios’?
Dakle, da li Zemlja ide ka sličnoj propasti?
„Smrt po zvezdu je sudbina za koju se smatra da čeka mnoge svetove i mogla bi da bude krajnji adios Zemlje za milijarde godina od sada kako naše Sunce bude starije“, navodi se u saopštenju Centra za astrofiziku.
Visapragada je rekao da će „za pet milijardi godina ili tako nešto Sunce evoluirati u zvezdu crvenog džina“.
Dok će procesi vođeni plimom i oseke koji se vide na Kepleru-1658b „pokrenuti raspad Zemljine orbite prema Suncu“, taj efekat bi mogao biti uravnotežen gubitkom mase Sunca, rekao je on.
„Konačna sudbina Zemlje je donekle nejasna“, dodao je on.
Kepler-1658b je bila prva egzoplaneta ikada posmatrana svemirskim teleskopom Kepler, koji je lansiran 2009. Međutim, trebalo je skoro deceniju rada pre nego što je postojanje planete potvrđeno 2019. godine, saopštio je Centar za astrofiziku.
Tokom 13 godina, astronomi su mogli da posmatraju sporu, ali stabilnu promenu u orbiti planete dok je prelazila preko lica svoje zvezde domaćina.
Jedno „veliko iznenađenje“ je da je sama planeta prilično svetla, rekao je Vissapragada.
Ranije se mislilo da je to zato što je to posebno reflektujuća planeta, rekao je on.
Ali sada istraživači veruju da je sama planeta daleko toplija nego što se očekivalo, verovatno zbog istih sila koje je vode ka njenoj zvezdi.
