Ako niste čuli za tasmanijskog tigra, to nije zato što je nedostojan diskusije: poznato je da to nije mačka, već tobolčar nalik psu, predator kojeg su ljudi lovili do izumiranja. Poslednji poznati primerak uginuo je u zoološkom vrtu 1936.
Kompanija Colossal Biosciences za „de-izumiranje“ sada želi da genetski vaskrsne tasmanijskog tigra, poznatog i kao tilacin (Thilacinus cinocephalus) ili tasmanijski vuk.
„Kako god da ga nazovete, ovaj mitski lep tobolčar mesožder bio je pravo remek delo biološkog napretka“, kažu iz kompanije o projektu. „Ipak, priča o njegovom izumiranju je tragedija ljudskog mešanja i agresije.
Tilacin je imao trake zaštitnih znakova i, retko u životinjskom svetu, trbušne kese i kod ženki i kod mužjaka. Australijski istraživači su ga nazvali „dingo sa kesom“ ili „pas sa kesom“ – ali njegov DNK takođe ima mnogo zajedničkog sa kengurom.
Colossal, koji je ranije emitovao planove za vaskrsavanje vunastog mamuta, namerava da da tilacinu „drugu šansu za život“.
Da li je tilacin sposoban da ponovo živi?
Ljudi su okrivljeni za izumiranje ove životinje, posebno nakon što je na Tasmaniji uspostavljen program nagrađivanja za zaštitu ovaca i drugih životinja. Ali 2017. godine, Endrju Pask, profesor bioloških nauka, vodio je istraživanje koje je otkrilo da je tilacin takođe patio od nedostatka genetske raznolikosti.
„Današnja populacija bi bila veoma podložna bolestima i ne bi bila baš zdrava“ da i dalje postoji, rekao je Pask još 2017. godine.
Pask je sada deo Colossalovog novog projekta za vraćanje tilacina. Na pitanje da li se njegov pogled na njegovu održivost promenio, on je putem e-pošte rekao da će plan uključivati različite izvore DNK.
„Sada smo sekvencirali mnoge uzorke tilacina i nadamo se da ćemo to nastaviti u ovom novom partnerstvu sa Colossalom“, rekao je Pask u e-poruci NPR-u. „Čak i vrste sa niskim genetskim diverzitetom mogu se ponovo vratiti na zdrav broj populacije ako se njima pravilno upravlja.“
Cilj je, kako je rekao, vratiti „dobar broj“ životinja kako bi se osigurala zdrava raznolikost u novoj populaciji. I dok se na tilacin smatralo da se bori u divljini, svaka nova populacija bi bila pažljivo praćena, primetio je.
Kako bi životinje bile stvorene?
Kao prvo, to nije kloniranje.
„Kloniranje je veoma specifičan naučni proces. Taj proces zahteva živu ćeliju“, rekla je evolucioni biolog Bet Šapiro sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu za NPR kada je govor o vaskrsavanju mamuta dobio novu valutu 2015. godine.
Umesto toga, Colossal planira da u suštini stvori hibridnu životinju, sa mnogim karakteristikama tasmanskog tigra. Njegovi naučnici će koristiti tehnologiju za uređivanje gena CRISPR da spoje delove obnovljene DNK tilacina u genom Dasiurida – porodice torbara mesoždera kao što su numbat i Tasmanijski đavo koji su najbliži rođaci izumrle životinje.
Izmenjeno jezgro bi se zatim ubacilo u jaje Dasjurida – i kada bi se razvilo u embrion, bilo bi implantirano u surogat.
Kako bi tilacin uticao na stanište Tasmanije?
„Tilacin je bio jedini vršni predator u tasmanskom ekosistemu, tako da nijedna druga životinja nije mogla da popuni svoje mesto kada je izgubljena“, rekao je Pask. „Videli smo uticaje ovoga na populaciju tasmanskog đavola koja je skoro uništena bolešću tumora lica.
Povratak predatora na vrhuncu bi „uklonio bolesne i slabe životinje iz populacije da bi se kontrolisalo širenje prenosivih bolesti i takođe poboljšalo genetsko zdravlje svih populacija na koje utiče“, dodao je on.
Tilacin je igrao tu ulogu hiljadama godina, rekao je Pask, a njegov povratak sada bi mogao da vrati ravnotežu u ceo ekosistem na Tasmaniji.
Kada bi mogao biti stvoren prvi embrion?
Mogao bi da stigne već u narednih nekoliko godina. Poređenja radi, Colossal se nada da će svoja prva vunasta telad mamuta doneti na svet u narednih pet ili šest godina, koristeći surogate slonova.
Vremenski okvir za tilacin nije otkriven. Međutim, Ben Lamm, osnivač i izvršni direktor kompanije Colossal, primetio je putem e-pošte da bi očekivani period trudnoće tasmanskog tigra do 42 dana bio mnogo kraći nego kod hibrida slona i mamuta.
„Veliki deo naše mamutske vremenske linije zasniva se na skoro dvogodišnjoj trudnoći teladi“, rekao je Lam. „Mislim da je sigurno pretpostaviti da bi proksi tilacina mogao biti jedna od prvih životinja koja će biti vraćena.
Da li bi tasmanijski tigar ikada bio doveden u kopno Australije?
„Da li bismo vratili tilacin na kopno je zaista interesantno pitanje“, rekao je Pask, napominjući da se veruje da je životinja pronađena u Australiji do pre 2.000 ili 3.000 godina.
„Ako je tilacin bio efikasan u iskorenjivanju nekih od naših invazivnih vrsta štetočina kao što su zečevi, mačke i lisice – njihovo ponovno uvođenje na kopno moglo bi imati velike koristi za očuvanje drugih ekosistema“, rekao je on.
Ali, dodao je on, takva ideja bi morala biti provjerena i proučena u zarobljenim područjima prije nego što se razmotri bilo kakvo šire izdanje.
Naravno, mogli bi – ali da li bi trebali?
Podsticanje genetskog diverziteta i pomaganje ekosistemima su isti razlozi zbog kojih je Beth Shapiro citirala govoreći u prilog korišćenja genetskog uređivanja. Ali dok se Colossal fokusira na pokušaj vraćanja izumrlih životinja, Šapiro sugeriše da bi fokus trebalo da bude na divljim životinjama sa kojima se trenutno borimo, kao što je crnonogi tvor (za koji se nekada smatralo da je izumrlo).
„Možda bismo mogli da iskoristimo ovu tehnologiju da tim populacijama damo malo genetskog podsticaja i možda šansu za borbu protiv bolesti koje ih ubijaju“, rekla je ona za NPR 2017. „Suočavamo se sa krizom — očuvanjem , kriza biodiverziteta. Ova tehnologija bi mogla biti veoma moćno novo oružje u našem arsenalu protiv onoga što se danas dešava. Mislim da ne treba da je odbacimo iz straha.“
