Nova studija sugeriše da, kao i kod ljudi, ovo crvenilo kože lica ukazuje na probuđenu emocionalnu reakciju.
Kao što je napisano u Malom princu: „Postajete odgovorni, zauvek, za ono što ste pripitomili.“
Prethodno istraživanje je pokazalo da crvenilo lica može ukazivati na stanja uzbuđenja kod ptica poput ara i lešinara, pa su etologinja Univerziteta u Turu Delfin Soulet i kolege ispitali ovu osobinu da vide da li je ona takođe indikator emocionalnih stanja kod pilića (Gallus gallus domesticus).
Šest kokošaka Sasek je snimljeno u različitim scenarijima, nekim prirodnim, a drugima tokom različitih kontrolisanih aktivnosti. To je uključivalo uzbudljive i nagrađivajuće scenarije poput kupanja u prašini i hranjenja crvima od brašna, i stanja povezana sa strahom, poput hvatanja i obuzdavanja.
Uz pomoć hiljada snimaka uzetih sa snimaka pilića, i posebno dizajniranog algoritma, istraživači su analizirali nivo crvenila njihovog češlja, obraza, ušne školjke i pletenice (viseće, ispod brade) tokom ovih različiti scenariji.
„Iako su naši nalazi preliminarni zbog male veličine uzorka“, objašnjavaju Soulet i tim, „oni nagoveštavaju da manje crvenila na obrazima i ušnim školjkama može ukazivati na stanje smirenosti i zadovoljstva“.
Nasuprot tome, čini se da više crvenila lica ukazuje na veće emocionalno uzbuđenje, uključujući uzbuđenje kada naiđete na omiljenu hranu kao što su crvi od brašna ili strah.
Soulet i kolege su takođe postepeno izlagali 13 kokošaka iz Saseksa prisustvu eksperimentatora tokom perioda od pet nedelja, dok je još 12 ostalo na miru.
„Navikle kokoške su pokazale značajno manju plašljivost i crvenilo kože lica u prisustvu ljudi u poređenju sa nenaviklim kokošima u testu reaktivnosti na ljude“, primećuju istraživači.
„Predlažemo da promene u crvenilu kože lica odražavaju varijacije u afektivnim stanjima i da se mogu koristiti kao marker za procenu kvaliteta odnosa između čoveka i kokoši.“
Uz neka daljnja istraživanja, crvenilo lica bi moglo postati snažan pokazatelj dobrobiti pilića. Takođe bi moglo biti korisno u tumačenju društvenih interakcija i hijerarhija između pojedinačnih ptica – nešto što istraživači takođe žele da istraže.
Uprkos tome što su kognitivno, emocionalno i društveno složene kao i mnoge druge ptice i sisari, kokoške se često pogrešno doživljavaju kao neinteligentne.
Još od pre 10.000 godina, mi smo oblikovali evoluciju ovih ptica od divljih ptica džungla do domaće živine. Od tada su nas hranili u milijardama, pomogli nam da uzgajamo povrće svojim đubrivom, zaštitili useve jedući insekte, pa čak i pružili kompaniju i emocionalnu podršku, tako da je pravedno da se i mi potrudimo da ih razumemo.
Razumevanje načina na koji životinje izražavaju emocionalna stanja je vitalni korak ka boljem razumevanju njihovog nivoa osećaja, objašnjavaju Soulet i tim u svom radu.
