Kada predate univerzitetski kurs koji studente čini srećnijim, svi žele da znaju u čemu je tajna. Koji su tvoji saveti? Koje su vaše deset najboljih preporuka? Ovo su najčešće postavljana pitanja, kao da postoji neki brz, siguran put do sreće.
Problem je u tome što nema otkrića koja menjaju život, jer je o većini onoga što funkcioniše već bilo reči. Društvena povezanost, pažnja, pisma zahvalnosti, ljubaznosti, šetnja prirodom, higijena sna, ograničavanje upotrebe društvenih medija. Ovo su neke od 80-ak psiholoških intervencija za koje se pokazalo da deluju na poboljšanje našeg blagostanja (u manjoj ili većoj meri).
Ali ako već znamo toliko o tome šta funkcioniše, zašto onda još uvek šaljemo zahteve za vrhunske savete za sreću?
Podaci nam govore da su studenti i mladi danas sve nezadovoljniji, a nacionalne ankete pokazuju da je blagostanje najniže među mladima u Velikoj Britaniji i SAD u poređenju sa drugim starosnim grupama.
Iz tog razloga smo počeli da predajemo nauku o sreći na Univerzitetu u Bristolu 2019. godine – da bismo se suprotstavili nekim zabrinjavajućim trendovima opadanja. Tokom kursa, držimo lekcije iz pozitivne psihologije i stvaramo prilike za studente da ove lekcije primene u praksi.
Zasluge dodeljujemo na osnovu angažovanja — što je važna komponenta ne samo obrazovanja, već i izvlačenja maksimuma iz života — umesto na ocenama. Bilo bi ironično govoriti o problemima anksioznosti u pogledu performansi i studentskog perfekcionizma samo da bismo potom našim studentima dali ocenjeni ispit.
Kredit za kurs bez ispita? To mora da je lak, možete reći. Međutim, za mnoge studente, ispostavilo se da je dolazak na vreme na preko 80% predavanja i tutorijala, popunjavanje unosa u časopisu na nedeljnoj bazi i podnošenje konačnog grupnog projekta veći izazov nego što su predvideli.
Oko 5% studenata svake godine ne ispuni zahteve kursa i moraju da završe ponovnu procenu tokom leta. Stvaranje doslednih pozitivnih navika u odnosu na sve druge životne zahteve nije trivijalan zahtev.
Ipak, kurs nauke o sreći je izuzetno popularan. Takođe se čini da je efikasan. Svake godine nalazimo povećanje od oko 10-15% u merama mentalnog blagostanja studenata na kraju kursa, u poređenju sa kontrolnom grupom na listi čekanja.
Međutim, nedavno smo objavili nalaze studije koja je pratila studente jednu do dve godine nakon što su pohađali kurs nauke o sreći, pre nego što su diplomirali. Kada smo pogledali ukupne trendove, inicijalno povišeni rezultati sreće učenika su se uglavnom vratili na prvobitni nivo.
Ipak, nismo bili utučeni. Jedan od mehanizama koji učimo na kursu je hedonistička adaptacija: navikavamo se i na dobre i na loše stvari. Pošto ljudi imaju mozak osposobljen da posvete dodatnu pažnju problemima, ne čudi što je prvobitno poboljšanje dobrobiti koje smo stvorili tokom kursa nestalo kada su se učenici vratili fokusiranju na životne probleme.
Međutim, primetili smo da nisu svi učenici sledili ovaj obrazac. Otprilike polovina kohorte je izjavila da su nastavili da redovno praktikuju neke od stvari koje su naučili, kao što su zahvalnost ili pažljivost, mnogo meseci ili godina nakon završetka kursa.
Iako su se učenici koji više nisu praktikovali aktivnosti vratili na svoje osnove sreće, u proseku, oni koji su pratili bar neke od preporučenih aktivnosti nisu pokazali takav pad. Zadržali su svoje povišene nivoe blagostanja do dve godine kasnije.
Na mnogo načina, mentalno zdravlje se ne razlikuje od fizičkog zdravlja. Malo ljudi očekuje da će videti dugotrajno povećanje mišića nakon jednog odlaska u teretanu. Uglavnom smo nespretno svesni da ne postoje prečice ako želite da ostanete u formi i zdravi. Morate se držati programa.
Isto važi i za našu sreću. Ako ne nastavimo da radimo na tome, poboljšanja su privremena. Zaista, ako bismo morali da se fokusiramo na samo jedan vrhunski savet, to bi mogao biti da naučimo kako da iskoristimo lekcije iz psihologije da bismo izgradili bolje navike koje su nam potrebne za trajnu promenu. Na primer, težiti malim postepenim promenama, a ne neodrživom remontu celog svog života.
Jedna stvar koju postavljamo pitanje je da li industrija samopomoći možda šalje pogrešnu poruku govoreći ljudima da su srećni samo u tome da se osećate bolje. Jedan od nas, Brus Hud, piše u svojoj novoj knjizi, da postajemo srećnija osoba na duge staze nema veze sa fokusiranjem na sebe, a mnogo više sa fokusiranjem na druge.
Briga o sebi može doneti neke kratkoročne koristi, ali obogaćivanje života drugih može ponuditi efekte blagostanja koji su manje podložni prilagođavanju tokom vremena.
Na kraju krajeva, koje god metode ili aktivnosti odabrali da poboljšamo svoje blagostanje, bilo bi dobro da zapamtimo da je sreća uvek rad u toku.
