Mark Tven je apokrifno rekao: „Ja sam za napredak; to je promena koja mi se ne sviđa. Ovaj citat jasno naglašava ljudsku tendenciju da želi rast, a istovremeno pruža snažan otpor teškom radu koji dolazi sa tim. Svakako mogu da rezonujem sa ovim osećanjem.
Odrastao sam u konzervativnoj evangelističkoj kući. Kao i mnogi koji su odrasli u sličnom okruženju, naučio sam niz religioznih uverenja koja su uokvirivala način na koji razumem sebe i svet oko sebe. Učili su me da je Bog pun ljubavi i moćan, a da su Božji verni sledbenici zaštićeni. Učili su me da je svet pravedan i da je Bog dobar. Svet se činio jednostavnim i predvidljivim — i pre svega, bezbednim.
Ova uverenja su srušena kada je moj brat neočekivano preminuo kada sam imao 27 godina. Njegova smrt u 34. godini sa troje male dece šokirala je našu porodicu i zajednicu. Pored bolova od tuge, osporene su i neke od mojih najdubljih pretpostavki. Zar Bog nije bio dobar ili nije bio moćan? Zašto Bog nije sačuvao mog brata, koji je bio ljubazan otac i muž? I koliko je svemir nepravedan, bezbrižan i slučajan?
Ovaj duboki gubitak započeo je period u kome sam dovodio u pitanje sva svoja uverenja u svetlu dokaza sopstvenih iskustava. Tokom dosta vremena, i zahvaljujući uzornom terapeutu, uspeo sam da revidiram svoj pogled na svet na način koji je bio autentičan. Predomislio sam se o mnogim stvarima. Proces sigurno nije bio prijatan. Trebalo mi je više neprospavanih noći nego što želim da se setim, ali sam uspeo da revidiram neka od svojih osnovnih uverenja.
Tada to nisam shvatio, ali ovo iskustvo spada u ono što istraživači društvenih nauka nazivaju intelektualnom poniznošću. I iskreno, verovatno je to veliki deo zašto sam, kao profesor psihologije, toliko zainteresovan da to proučavam. Intelektualna poniznost dobija sve više pažnje i čini se kritično važna za naš kulturni trenutak, kada je češće braniti svoju poziciju nego promeniti mišljenje.
Intelektualna poniznost je posebna vrsta poniznosti koja ima veze sa verovanjima, idejama ili pogledima na svet. Ovde se ne radi samo o verskim uverenjima; može se pojaviti u političkim stavovima, različitim društvenim stavovima, oblastima znanja ili stručnosti ili bilo kojim drugim čvrstim uverenjima. Ima i unutrašnje i spoljašnje dimenzije.
U vama samima, intelektualna poniznost uključuje svest i vlasništvo nad ograničenjima i predrasudama u onome što znaš i kako to znaš. To zahteva spremnost da revidirate svoje stavove u svetlu jakih dokaza.
Interpersonalno, to znači da držite svoj ego pod kontrolom kako biste svoje ideje mogli predstaviti na skroman i pun poštovanja način. To zahteva da svoja uverenja predstavite na načine koji nisu defanzivni i da priznate kada grešite. To uključuje pokazivanje da vam je više stalo do učenja i očuvanja odnosa nego do toga da ste „u pravu“ ili da pokažete intelektualnu superiornost.
Drugi način razmišljanja o poniznosti, intelektualnoj ili na neki drugi način, jeste da budete prave veličine u bilo kojoj situaciji: ne preveliki (što je arogancija), ali ni premali (što je samoponižavanje).
Znam dosta o psihologiji, ali ne mnogo o operi. Kada sam u profesionalnom okruženju, mogu da prihvatim stručnost koju sam stekao tokom godina. Ali kada posetim operu sa kulturnijim prijateljima, trebalo bi da slušam i postavljam više pitanja, a ne samouvereno da tvrdim svoje krajnje neupućeno mišljenje.
Intelektualna poniznost je često težak posao, posebno kada su ulozi visoki.
Počevši od priznanja da i vi, kao i svi ostali, imate kognitivne predrasude i mane koje ograničavaju koliko znate, intelektualna poniznost bi mogla izgledati kao iskreno interesovanje za učenje o verovanjima vašeg rođaka tokom razgovora na porodičnom okupljanju, umesto da čekate da završe kako biste mogli da im dokažete da nisu u pravu tako što ćete podeliti svoje – superiorno – mišljenje.
Moglo bi izgledati kao razmatranje prednosti alternativnog gledišta o aktuelnom političkom pitanju i zašto se ugledni, inteligentni ljudi možda ne slažu s vama. Kada ovim izazovnim diskusijama pristupite sa radoznalošću i poniznošću, one postaju prilike za učenje i rast.
Iako sam godinama proučavao poniznost, lično je još nisam savladao. Teško je plivati protiv kulturnih normi koje nagrađuju biti u pravu i kažnjavaju greške. Za razvoj je potreban stalan rad, ali psihološka nauka je dokumentovala brojne prednosti.
Prvo, potrebno je razmotriti društveni, kulturni i tehnološki napredak. Bilo koji značajan napredak u medicini, tehnologiji ili kulturi došao je od toga što je neko priznao da nešto ne zna—i onda strastveno tragao za znanjem sa radoznalošću i poniznošću. Napredak zahteva da priznate ono što ne znate i da tražite nešto novo.
Odnosi se poboljšavaju kada su ljudi intelektualno skromni. Istraživanja su otkrila da je intelektualna poniznost povezana sa većom tolerancijom prema ljudima sa kojima se ne slažete.
Na primer, intelektualno skromni ljudi više prihvataju ljude koji imaju različite verske i političke stavove. Centralni deo toga je otvorenost za nove ideje, tako da su ljudi manje odbrambeni prema potencijalno izazovnim perspektivama. Veća je verovatnoća da će oprostiti, što može pomoći u popravljanju i održavanju odnosa.
Konačno, poniznost pomaže da se olakša lični rast. To što ste intelektualno skromni omogućava vam da imate precizniji pogled na sebe.
Kada budete mogli da priznate i preuzmete vlasništvo nad svojim ograničenjima, možete potražiti pomoć u oblastima u kojima imate prostora za rast i bolje reagujete na informacije. Kada se ograničite na to da radite stvari samo na način na koji ste ih uvek radili, propuštate bezbroj mogućnosti za rast, širenje i novine — stvari koje vas zadivljuju, ispunjavaju vas čudom i čine život vrednim življenja.
Poniznost može otkriti autentičnost i lični razvoj.
Uprkos ovim prednostima, ponekad poniznost bude loše ocenjena. Ljudi mogu imati pogrešne predstave o intelektualnoj poniznosti, pa je važno razbiti neke mitove.
Intelektualnoj poniznosti ne nedostaje ubeđenje; možete snažno da verujete u nešto dok se ne predomislite i ne verujete u nešto drugo. Takođe nije pusta želja. Trebalo bi da imate visoku traku za dokaze koji su vam potrebni da biste se predomislili. To takođe ne znači biti samozatajan ili se uvek slagati sa drugima. Zapamtite da je prave veličine, a ne premale.
Istraživači naporno rade na validaciji pouzdanih načina za negovanje intelektualne poniznosti. Ja sam deo tima koji nadgleda skup projekata dizajniranih da testiraju različite intervencije za razvoj intelektualne poniznosti.
Neki naučnici istražuju različite načine uključivanja u diskusiju, a neki istražuju ulogu poboljšanja slušanja. Drugi testiraju obrazovne programe, a treći razmatraju da li različite vrste povratnih informacija i izlaganje različitim društvenim mrežama mogu podstaći intelektualnu poniznost.
Prethodni rad u ovoj oblasti sugeriše da se poniznost može negovati, tako da smo uzbuđeni da vidimo šta se pojavljuje kao najperspektivniji putevi iz ovog novog poduhvata.
Postojala je još jedna stvar koju me je religija naučila, a koja je bila malo iskrivljena. Rečeno mi je da previše učenja može biti pogubno; na kraju krajeva, ne biste želeli toliko da naučite da biste mogli izgubiti veru.
Ali po mom iskustvu, ono što sam naučio kroz gubitak možda je spasilo verziju moje vere koju mogu iskreno da prihvatim i koju osećam autentično za svoja iskustva. Što pre otvorimo svoj um i prestanemo da se opiremo promeni, pre ćemo pronaći slobodu koju nudi poniznost.
