Nova studija sugeriše da život bljesne pred očima nakon smrti.
To je bio prastari kliše u delima književnosti, poezije i umetnosti vekovima, ali sada nauka potvrđuje da je to istina: život vam zaista bljesne pred očima kada umrete.
Kada je 87-godišnji pacijent sa epilepsijom neočekivano preminuo tokom skeniranja mozga, skeniranje je pokazalo da se činilo da njegov mozak reproducira uspomene u 30 sekundi pre i nakon što mu je srce prestalo da kuca, prema nedavnoj studiji objavljenoj u Frontiers in Aging Neuroscience.
Pacijent, čije ime je ostalo u tajnosti, doživeo je srčani udar, a zbog njegovog statusa „ne reanimirati“, naučnici su mogli da prate njegove moždane talase tokom poslednjih trenutaka njegovog života. Skeniranje je obavio međunarodni tim od 13 neuronaučnika na čelu sa Raulom Visenteom sa Univerziteta u Tartuu u Estoniji.
Naučnici su prvobitno sprovodili elektroencefalografiju (EEG) na pacijentu da bi otkrili i lečili napade. Kada je neočekivano umro, EEG mašina je nastavila da radi, pružajući naučnicima prvi uvid te vrste u moždanu aktivnost čoveka koji umire.
„Zato je tako retko, jer ovo ne možete da planirate“, rekao je za Insajder Ajmal Zemar, jedan od koautora studije. „Nijedan zdrav čovek neće otići na EEG pre nego što umre, a ni kod jednog bolesnog pacijenta nećemo znati kada će umreti da bismo snimili ove signale.
EEG skeniranje mozga otkrilo je oscilatorni obrazac moždanih talasa u kojem se aktivnost u alfa, beta i teta opsegu mozga relativno smanjila, a aktivnost u gama opsegu relativno porasla. Smatra se da ovi oscilatorni obrasci i povećanje gama talasa sugerišu prizivanje memorije (gama opseg smanjuje spoljašnje smetnje, omogućavajući duboku unutrašnju koncentraciju poput prizivanja sećanja). Slične oscilacije mozga se javljaju tokom meditacije i sanjanja.
Ovo je prvi put da je ovo dokazano kod ljudi, iako koncept nazire veliku ulogu u našoj kolektivnoj mašti. Dolazi nam od ljudi koji su iskusili iskustva bliske smrti, definisana kao kada je mozak prešao u pripremu za smrt. Istraživanje ovih iskustava pokazalo je intenzivno pamćenje i panoramski pregled nečijeg života. Oni su takođe prijavili halucinatorno i meditativno stanje i osećaj transcendencije i blaženstva. Ovi izveštaji ukrštaju kulture i religije.
Kliše je toliko učvršćen da se šali u crtanim filmovima, poput Porodičnog momka, i koristi se u filmovima poput „Babe: Pig in the Citi“ (Bejb beži od psa koji će ga ubiti).
U filmu Vanilla Ski iz 2001, lik kojeg igra Tom Kruz skače sa zgrade i dok pada, vidi svoje detinjstvo, svoje roditelje, psa i žene koje je voleo tokom godina svog života. U akcionom filmu Armagedon iz 1998. godine, lik Brusa Vilisa vidi sećanja na svoju ćerku i ženu trenutak pre nego što umre u svemiru.
Ljudi opisuju ovu pojavu milenijumima. U Republici, Platon priča priču o ratniku koji se vraća iz smrti i priča kako je napustio svoje telo. Slika Hijeronimusa Boša „Uspon blaženih“ (1500–1504) prikazuje jarku, belu svetlost na kraju tunela, još jedno iskustvo zabeleženo u iskustvima blizu smrti.
Prethodna istraživanja ovog fenomena su se uglavnom zasnivala na anegdotskim dokazima. U studiji iz 2019., istraživači su upoređivali priče o iskustvima blizu smrti sa pričama o iskustvima sa drogom, otkrivši da ketamin, LSD i halucinogeni DMT daju velike sličnosti. Bezbrojne studije su ispitivale religiozni značaj iskustava bliske smrti, oslanjajući se na priče preživelih o transcendentalnim i blaženim stanjima u trenutku pre smrti.
Istraživanje nije zaključilo zašto mozak to radi. Za sada se čini da su poplava sećanja, osećaj transcendencije i konačno blaženstvo poslednji dar koji nam svet daje pre nego što ga zauvek napustimo.
Ceo članak i pomenuto istraživanje možete pogledti na https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fnagi.2022.813531/full.
