Jedno od najžešće debatovanih pitanja u istoriji istraživanja neandertalaca bilo je da li su oni stvarali umetnost.
U proteklih nekoliko godina, konsenzus je postao da jesu, ponekad. Ali, kao i njihovi odnosi na oba kraja hominoidnog evolucionog stabla, šimpanze i Homo sapiensa, ponašanje neandertalaca variralo je kulturno od grupe do grupe i tokom vremena.
Njihova umetnost bila je možda apstraktnija od stereotipnih figura i životinjskih pećinskih slika Homo Sapiensa napravljenih nakon što su neandertalci nestali pre oko 30.000 godina. Ali arheolozi počinju da shvataju koliko je neandertalska umetnost bila sama po sebi kreativna.
Smatra se da je Homo sapiens evoluirao u Africi pre najmanje 315.000 godina. Populacije neandertalaca u Evropi su praćene najmanje 400.000 godina unazad.
Još pre 250.000 godina, neandertalci su mešali minerale kao što su hematit (oker) i mangan sa tečnostima da bi napravili crvene i crne boje – verovatno da bi ukrašavali telo i odeću.
Istraživanja paleolitskih arheologa 1990-ih radikalno su promenila uobičajeni pogled na neandertalce kao na glupane. Sada znamo da, daleko od pokušaja da idu u korak sa Homo sapiensom, oni su imali sopstvenu nijansiranu evoluciju ponašanja. Njihovi veliki mozgovi zaslužili su svoju evolucionu zaštitu.
Iz pronalaženja ostataka u podzemnim pećinama, uključujući otiske stopala i dokaze o upotrebi oruđa i pigmente na mestima gde neandertalci nisu imali očiglednog razloga, znamo da su izgleda bili radoznali o svom svetu.
Zašto su zalutali iz sveta svetlosti u opasne dubine gde nije bilo ni hrane ni vode za piće? Ne možemo sa sigurnošću reći, ali kako je to ponekad uključivalo stvaranje umetnosti na zidovima pećine, to je verovatno bilo smisleno na neki način, a ne samo istraživanje.
Neandertalci su živeli u malim, blisko povezanim grupama koje su bile izrazito nomadske. Kada su putovali, sa sobom su nosili žar kako bi zapalili male vatre na skloništima od stena i na obalama reka gde su logorovali. Koristili su oruđe za mljevenje koplja i kasapljenje leševa.
O njima treba razmišljati kao o porodičnim grupama, koje se drže na okupu stalnim pregovorima i nadmetanjem među ljudima. Iako organizovan u male grupe, to je zaista bio svet pojedinaca.
Evolucija vizuelne kulture neandertalaca tokom vremena sugeriše da su se njihove društvene strukture menjale. Sve više su koristili pigmente i ornamente za ukrašavanje tela.
Kao što elaboriram u svojoj knjizi „Ponovo otkriveni homo sapiens“, neandertalci su ukrašavali svoja tela možda kako je takmičenje za vođstvo grupe postalo sofisticiranije. Boje i ornamenti su prenosili poruke o snazi i moći, pomažući pojedincima da ubede svoje savremenike u svoju snagu i sposobnost da vode.
Zatim, pre najmanje 65.000 godina, neandertalci su koristili crvene pigmente da bi naslikali oznake na zidovima dubokih pećina u Španiji. U pećini Ardales blizu Malage u južnoj Španiji obojili su konkavne delove svetlo belih stalaktita.
U pećini Maltravieso u Ekstremaduri, u zapadnoj Španiji, crtali su oko ruku. A u pećini La Pasiega u Kantabriji na severu, jedan neandertalac je napravio pravougaonik tako što je više puta pritiskao vrhove prstiju prekrivenih pigmentom na zid.
Ne možemo da pretpostavimo specifično značenje ovih oznaka, ali oni sugerišu da su neandertalci postajali maštovitiji.
Još kasnije, pre oko 50.000 godina, pojavili su se lični ukrasi koji su dodavali telo. Oni su bili ograničeni na delove tela životinja – priveske napravljene od zuba mesoždera, školjki i delova kostiju. Ove ogrlice su bile slične onima koje je otprilike u isto vreme nosio Homo sapiens, verovatno odražavajući jednostavnu zajedničku komunikaciju koju je svaka grupa mogla da razume.
Da li se neandertalska vizuelna kultura razlikovala od one Homo sapiensa? Mislim da verovatno jeste, mada ne u sofisticiranosti. Oni su proizvodili nefigurativnu umetnost desetinama milenijuma pre dolaska Homo sapiensa u Evropu, pokazujući da su je sami stvorili.
Ali se razlikovalo. Još uvek nemamo dokaza da su neandertalci proizvodili figurativnu umetnost kao što su slike ljudi ili životinja, koje su od pre najmanje 37.000 godina uveliko proizvodile grupe Homo sapiensa koje će ih na kraju zameniti u Evroaziji.
Figurativna umetnost nije znak modernosti, niti je njen nedostatak pokazatelj primitivnosti. Neandertalci su koristili vizuelnu kulturu na drugačiji način od svojih naslednika. Njihove boje i ornamenti jačali su poruke jedni o drugima kroz sopstvena tela, a ne prikaze stvari.
Možda je značajno da naša sopstvena vrsta nije proizvela slike životinja ili bilo čega drugog sve dok neandertalci, denisovci i druge ljudske grupe nisu izumrle. Niko nije imao koristi od toga u biološki mešovitoj Evroaziji od pre 300.000 do 40.000 godina.
Ali u Africi se pojavila varijacija na ovu temu. Naši rani preci su koristili sopstvene pigmente i nefigurativne oznake da bi počeli da upućuju na zajedničke ambleme društvenih grupa, kao što su ponovljeni skupovi linija – specifični obrasci.
Čini se da je njihova umetnost bila manje o pojedincima, a više o zajednicama, koristeći zajedničke znakove poput onih ugraviranih na komade okera u pećini Blombos u Južnoj Africi, poput plemenskih dizajna. Etničke grupe su se pojavljivale, a grupe – koje su držane na okupu društvenim pravilima i konvencijama – bile bi naslednici Evroazije.
