Neuronaučnici sa MIT-a otkrili su da se osetljivost mozga na iskustva koja nagrađuju – kritični faktor motivacije i pažnje – može oblikovati socioekonomskim uslovima.
U studiji na 12 do 14-godišnjacima čiji je socioekonomski status (SES) uveliko varirao, istraživači su otkrili da su deca iz nižeg SES porekla pokazala manju osetljivost na nagradu od dece iz bogatijeg porekla.
Koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), istraživački tim je merio moždanu aktivnost dok su deca igrala igru pogađanja u kojoj su zarađivala dodatni novac za svako tačno nagađanje. Kada su učesnici iz viših SES pozadina tačno pogodili, deo mozga nazvan striatum, koji je povezan sa nagradom, osvetlio se mnogo više nego kod dece iz nižih SES pozadina.
Rezultati snimanja mozga takođe su se poklopili sa razlikama u ponašanju u tome kako su učesnici iz nižih i viših SES pozadina odgovorili na tačna nagađanja. Nalazi sugerišu da okolnosti sa nižim SES-om mogu podstaći mozak da se prilagodi okolini tako što priguši svoj odgovor na nagrade, koje su često ređe u okruženjima sa niskim SES-om.
„Ako ste u okruženju sa velikim resursima, sa mnogo dostupnih nagrada, vaš mozak se podešava na određeni način. Ako ste u okruženju u kojem su nagrade ređe, onda se vaš mozak prilagođava okruženju u kojem živite. Umesto da preterano reaguju na nagrade, čini se da ovi mozgovi u proseku manje reaguju, jer je verovatno njihovo okruženje manje dosledno u dostupnosti nagrada“, kaže Džon Gabrieli, Grover Hermann profesor zdravstvenih nauka i tehnologije, profesor mozga i kognitivnih nauka i član MIT-ovog McGovern instituta za istraživanje mozga.
Gabrijeli i Rejčel Romeo, bivši postdoktor MIT-a, koji je sada docent na Odseku za ljudski razvoj i kvantitativnu metodologiju na Univerzitetu Merilend, stariji su autori studije. MIT postdoktorica Aleksandra Deker je glavni autor rada, koji se danas pojavljuje u Journal of Neuroscience.
Prethodno istraživanje je pokazalo da deca iz nižih SES pozadina imaju lošije rezultate na testovima pažnje i pamćenja i veća je verovatnoća da će doživeti depresiju i anksioznost. Međutim, do sada je nekoliko studija razmatralo moguću povezanost između SES-a i osetljivosti na nagradu.
U novoj studiji, istraživači su se fokusirali na deo mozga koji se zove striatum, koji igra značajnu ulogu u odgovoru na nagradu i donošenju odluka. Studije na ljudima i životinjskim modelima su pokazale da ovaj region postaje veoma aktivan tokom nagrađivanja iskustava.
Da bi istražili potencijalne veze između osetljivosti na nagradu, strijatuma i socioekonomskog statusa, istraživači su regrutovali više od 100 adolescenata iz različitih SES pozadina, mereno prihodima domaćinstva i koliko su obrazovanja dobili njihovi roditelji.
Svaki od učesnika je podvrgnut fMRI skeniranju dok su igrali igru pogađanja. Učesnicima je prikazan niz brojeva između 1 i 9, a pre svakog pokušaja od njih se tražilo da pogode da li će sledeći broj biti veći ili manji od 5. Rečeno im je da će za svako tačno pogađanje zaraditi dodatnu dolara, a za svaku netačnu pretpostavku gubili bi 50 centi.
Bez znanja učesnika, igra je postavljena da kontroliše da li će nagađanje biti tačno ili netačno. Ovo je omogućilo istraživačima da osiguraju da svaki učesnik ima slično iskustvo, koje je uključivalo periode obilnih nagrada ili nekoliko nagrada. Na kraju, svi su na kraju osvojili istu sumu novca (pored stipendije koju je svaki učesnik dobio za učešće u studiji).
Prethodni rad je pokazao da se čini da mozak prati stopu dostupnih nagrada. Kada su nagrade u izobilju, ljudi ili životinje imaju tendenciju da brže reaguju jer ne žele da propuste mnoge dostupne nagrade. Istraživači su to videli i u ovoj studiji: Kada su učesnici bili u periodu kada je većina njihovih odgovora bila tačna, imali su tendenciju da reaguju brže.
„Ako vam mozak govori da su zaista velike šanse da ćete dobiti nagradu u ovom okruženju, to će vas motivisati da prikupite nagrade, jer ako ne reagujete, propuštate mnogo nagrada“, kaže Deker.
Skeniranje mozga pokazalo je da se čini da stepen aktivacije u strijatumu prati fluktuacije u stopi nagrada tokom vremena, za koje istraživači misle da bi moglo delovati kao motivacioni signal da postoji mnogo nagrada za prikupljanje. Striatum je svetlio više u periodima u kojima su nagrade bile obilne, a manje u periodima u kojima su nagrade bile oskudne. Međutim, ovaj efekat je bio manje izražen kod dece iz nižeg SES porekla, što sugeriše da je njihov mozak bio manje prilagođen fluktuacijama u stopi nagrade tokom vremena.
Istraživači su takođe otkrili da su tokom perioda oskudnih nagrada učesnicima trebalo više vremena da odgovore nakon tačnog nagađanja, što je još jedan fenomen koji je ranije pokazan. Ne zna se tačno zašto se to dešava, ali dva moguća objašnjenja su da ljudi uživaju u nagradi ili da pauziraju da ažuriraju stopu nagrade. Međutim, još jednom, ovaj efekat je bio manje izražen kod dece iz nižih SES pozadina – to jest, nisu pauzirali toliko dugo nakon tačnog nagađanja tokom perioda oskudnih nagrada.
„Postojao je smanjen odgovor na nagradu, što je zaista upadljivo. Možda ako ste iz nižeg SES okruženja, nemate toliko nade da će sledeći odgovor imati slične koristi, jer ćete možda imati manje pouzdano okruženje za zaradu nagrada“, kaže Gabrieli. „To samo ukazuje na moć okoline. Kod ovih adolescenata, ona oblikuje njihov psihološki i moždani odgovor na priliku za nagrađivanje.“
fMRI skeniranja obavljena tokom studije takođe su otkrila da su deca iz niže SES pozadine pokazala manje aktivacije u striatumu kada su tačno pogodila, što sugeriše da njihov mozak ima oslabljen odgovor na nagradu.
Istraživači pretpostavljaju da su ove razlike u osetljivosti na nagradu mogle da evoluiraju tokom vremena, kao odgovor na okruženje dece.
„Socioekonomski status povezan je sa stepenom do kojeg doživljavate nagrade tokom svog života“, kaže Deker. „Dakle, moguće je da primanje mnogo nagrada možda pojačava ponašanja koja čine da dobijete više nagrada, i nekako ovo podešava mozak da bolje reaguje na nagrade. Dok ako ste u okruženju u kojem dobijate manje nagrada, vaš mozak bi mogao vremenom postaju manje prilagođeni njima.“
Studija takođe ukazuje na vrednost regrutovanja subjekata studija iz niza SES pozadina, što zahteva više napora, ali daje važne rezultate, kažu istraživači.
„Istorijski gledano, mnoge studije su uključivale ljude koje je najlakše regrutovati, a to su ljudi koji dolaze iz okruženja u prednosti. Ako se ne potrudimo da regrutujemo različite grupe učesnika, skoro uvek završimo sa decom i odraslima koji dolaze iz okruženja sa visokim prihodima i visokim obrazovanjem“, kaže Gabrieli. „Donedavno nismo shvatali da principi razvoja mozga variraju u odnosu na okruženje u kome se odrasta, a bilo je vrlo malo dokaza o uticaju SES-a.