Istraživači veruju da su drevna kamena oruđa otkrivena u Brazilu delo kapucinskih majmuna, a ne ranih ljudi, objavio je sajt za umetnost i dizajn Artnet, pozivajući se na jedan akademski članak.
„Uvereni smo da rana arheološka nalazišta iz Brazila možda nisu ljudska, ali možda pripadaju kapucinskim majmunima“, napisali su arheolog Agustin M. Agnolin i paleontolog Federiko L. Agnolin u članku objavljenom u recenziranom naučnom časopisu The Holocene u novembru.
U članku se navodi da su arheolozi otkrili ono za šta veruju da je drevno kameno oruđe, napravljeno od lokalno nastalog kvarca i kvarcita tokom prošlih iskopavanja u Pedra Furadi – zbirci od preko 800 arheoloških nalazišta u Piauiju u severoistočnom Brazilu.
Čini se da je najstarije od otkrivenih kamenih oruđa staro i do 50.000 godina, navodi se u članku, što je dovelo do toga da neki akademici teoretiziraju da je pružilo dokaze o ranom nastanjivanju ljudi u regionu.
Neočekivani nalazi iz 2016. godine, međutim, predstavljali su izazov toj teoriji.
Nalazi su pokazali da su kapucini majmuni u severoistočnom Brazilu sposobni da prave i koriste veliki izbor kamenih alata.
Ovo je otvorilo mogućnost, kao što je prvi put sugerisano 2017. godine, da bi majmuni – a ne ljudi – mogli biti odgovorni za stvaranje otkrića Pedra Furada.
A prema Agnolinu i Agnolinu, istraživačima koji stoje iza članka o holocenu, sada postoji ubedljiva količina dokaza koji sugerišu da alati nisu napravljeni od ljudi.
„Naš pregled dokaza sugeriše da drevna nalazišta u Brazilu zapravo ne pripadaju prvim Amerikancima, već su zapravo proizvod aktivnosti majmuna“, rekao je Federiko L. Anjolin argentinskom Nacionalnom savetu za naučna i tehnička istraživanja (CONICET).
Istraživači su uporedili alate pronađene u Pedra Furadi sa onima koje danas prave kapucinski majmuni.
„Rezultat je bio iznenađujući: nije bilo razlike između navodnih ljudskih alata od pre 50.000 godina i onih koje su danas proizvodili majmuni“, rekao je Agustin M. Anjolin za CONICET.
Istraživači su se osvrnuli na ranija istraživanja i zapažanja populacija majmuna kapucina koja pokazuju da primati koriste male kamenje kao čekiće i velike, ravnije stene kao nakovnje da razbiju orahe i mahune semena.
„Rezultat je da se stene koje se koriste često lome, stvarajući fragmente stena koji su veoma slični onima koje stvaraju ljudi prilikom rezbarenja kamenih alata“, rekao je Agustin M. Agnolin, prema CONICET-ovom saopštenju.
Pored ovoga, istraživači su u članku Holocena rekli da nema dokaza koji bi ukazivali na tragove ljudskog prisustva, napominjući nedostatak ognjišta ili tragove ostataka iz ishrane.
„Naša studija pokazuje da alati iz Pedra Furada i drugih obližnjih lokacija u Brazilu nisu ništa drugo do proizvod kapucinskih majmuna koji su lomili orahe i kamenje oko 50.000 godina pre sadašnjosti“, rekao je Federiko L. Anjolin za CONICET.
