Ljubitelji divljih životinja širom Britanije se ohrabruju da evidentiraju viđenja leptira i nekih moljaca, pošto se vraća najveće svetsko godišnje istraživanje o sve ugroženijim insektima oprašivačima.
„Big Butterfli Count“ na nivou Velike Britanije — koji ove godine traje od 14. jula do 6. avgusta — pomaže zaštitnicima prirode da procene zdravlje prirodnog okruženja u zemlji, usred sve većeg broja dokaza da je ono sve više ugroženo.
Volonteri preuzimaju grafikon koji im pomaže da identifikuju različite vrste leptira, a zatim beleže svoja viđenja u baštama, parkovima i drugde koristeći aplikaciju za pametne telefone i druge onlajn alate.
Dolazi u trenutku kada stručnjaci upozoravaju da su krilati insekti često jarkih boja u brzom opadanju u Britaniji jer ne uspevaju da se nose sa neviđenom promenom životne sredine.
„To je prilično zabrinjavajuća slika“, rekao je za AFP Ričard Foks, šef nauke u dobrotvornoj organizaciji za očuvanje leptira, koja vodi državnu anketu koju vode građani u Orli Komonu, ogromnom parku u Devonu, u jugozapadnoj Engleskoj.
„Glavni uzroci opadanja su ono što smo mi ljudi uradili sa pejzažom u Velikoj Britaniji u poslednjih 50, 60, 70 godina“, dodao je on sa sajta, na kojem se viđa manje leptira uprkos tome što im nudi idealno stanište.
Izveštaj objavljen ove godine čiji je koautor Foks, na osnovu 23 miliona podataka, otkrio je da se četiri od pet vrsta leptira u Velikoj Britaniji smanjile od 1970-ih.
Polovina od 58 vrsta u zemlji nalazi se na listi ugroženih, prema „crvenoj listi“ za očuvanje.
Ujedinjeno Kraljevstvo, jedna od prirodom najviše osiromašenih zemalja na svetu, izgubila je skoro polovinu svog biodiverziteta tokom poslednjih decenija, prema izveštaju britanskog parlamenta za 2021.
Delimično se okrivljuje poljoprivreda i njena upotreba đubriva i pesticida, zajedno sa promenama pejzaža, uključujući uklanjanje redova žive ograde kako bi se maksimizirao prostor za uzgoj useva.
Brojanje leptira, koji su među najnadgledanijim insektima na globalnom nivou, pomoglo je u praćenju mračnog trenda.
Volonteri doprinose naporu od 1970-ih, ali snimanje je popularnije nego ikad, delom zahvaljujući tehnologiji koja se razvija.
Big Butterfli Count pokrenut je 2010. godine i tvrdi da je postao najveće takvo istraživanje na svetu.
Preko 64.000 „građanskih naučnika“ učestvovalo je prošle godine, podnoseći 96.257 brojanja leptira i noćnih leptira iz cele Britanije.
Butterfli Conservation i UK Centar za ekologiju i hidrologiju razvili su aplikaciju iRecord Butterflies kako bi pomogli u identifikaciji i geolociranju različitih vrsta leptira.
Zabeležio je skoro milion podnesaka od lansiranja 2014.
Leptiri pomažu u identifikaciji zdravlja ekosistema jer brzo reaguju na promene životne sredine i smatraju se sistemom ranog upozorenja za druge gubitke divljih životinja, primećuju zaštitari prirode.
„Jedna od sjajnih stvari o leptirima i ovih fantastičnih podataka koje imamo o leptirima je to što oni deluju kao indikatori za sve druge grupe“, objasnio je Foks.
„Dakle, znamo nešto o tome kako su naše pčele, znamo malo o tome kako rade bube, bube, muve, ose i drugi važni insekti.
Ejmi Vokden, sekretarka ogranka za očuvanje leptira u Devonu, jedna je od mnogih entuzijasta koji prate insekte tokom cele godine uz pomoć svoje osmogodišnje ćerke Robin.
„Imati godišnji zapis o tome šta postoji, a šta nije, mislim da su zaista dobri naučni podaci koji ukazuju na promene kao što su globalno zagrevanje, uništavanje staništa“, rekla je ona.
Čini se da je njena ćerka Robin podjednako svesna njihove vrednosti.
„Ako nemamo leptire i sve zujane stvari, onda stvari koje jedu leptire neće imati nikakvu hranu“, primetila je ona.
„Lanac ishrane je u suštini ono što jedemo i ako ih nema, umiremo od gladi i nećemo moći da preživimo, zar ne?“
Foks se nada da će najnovije godišnje prebrojavanje pomoći da kreatore politike podstakne da preduzmu više akcija, iako priznaje da je obim zadatka „ogroman“.
Vlada Velike Britanije je saopštila da želi da preokrene gubitak biodiverziteta i klimatske promene, delom sadnjom desetina miliona stabala u naredne tri godine.
Foks je nazvao plan „fantastičnim“, ali je rekao da su potrebne i druge oblasti, kao što su agro-ekološke šeme niskog intenziteta, „kako bi javni novac koji se isplaćuje poljoprivrednicima koristio životnoj sredini i podržao biodiverzitet“.
„Tamo možemo mnogo više da uradimo kako bismo bili sigurni da se marginama oko polja upravlja na način da se preokrene bogatstvo naših češćih i rasprostranjenijih leptira“, dodao je on.
