U 1907. godini, naslov u New York Times-u je tvrdio da postoji život na Marsu. Godinu kasnije, Wall Street Journal je objavio „dokaze“ o inteligentnom životu na ovoj planeti. Knjiga „Marsovci: Prava priča o vanzemaljskoj pomami koja je osvojila Ameriku“ istražuje ovaj fenomen.
David Baron u svojoj knjizi analizira kako je društvo na ivici naučnih otkrića poverovalo u ideje koje danas deluju smešno. Napredak teleskopa omogućio je uvid u Mars, što je dovelo do spekulacija o vanzemaljskom životu. Sve je počelo od pogrešnog prevoda reči „canali“, što je dovelo do stvaranja mita o kanalima na Marsu.
Percival Lowell, bogati Bostonski Brahmin, posvetio je svoj život proučavanju Marsa. Njegova strast za ovom temom rezultirala je brojnim knjigama i predavanjima, ali većina astronomskih stručnjaka nije delila njegovo mišljenje. Ipak, Lowell je verovao da je mašta ključ nauke.
U fikciji, H.G. Wells je stvorio slike Marsovaca kao hladnih i neprijateljskih bića. Njegova knjiga „Rat svetova“ donela je Martijance u London, gde ih je zamišljao kako ubijaju njegove komšije. Ova dela su oblikovala percepciju Marsovaca u popularnoj kulturi.
Iako su se pojavili novi dokazi o odsustvu kanala, naučna zajednica je pokušala da uveri javnost da su Lowellove tvrdnje bile iluzije. Schiaparelli i Lowell su, nesvesno, posmatrali Mars kao planetu koja odražava njihove snove i strahove. Kada je Mariner 9 1971. godine snimio Mars, otkriveno je da kanali ne postoje.
Baronova knjiga „Marsovci“ pruža uvid u vreme kada su mitovi oblikovali nauku. Autor ostavlja čitaocima da sami procene sličnosti sa savremenim teorijama zavere. Percival Lowell je rekao: „Ideje su zarazne kao skarlatina,“ što oslikava snagu mašte u naučnom istraživanju.
