Arheolozi u Pompeji otkrili su ostatke trudne kornjače koja je potražila utočište u ruševinama kuće uništene u zemljotresu 62. godine nove ere, da bi bila prekrivena vulkanskim pepelom i kamenjem kada je Vezuv eruptirao 17 godina kasnije.
Hermanova kornjača dugačka 14 centimetara i njeno jaje otkriveni su tokom iskopavanja područja drevnog grada koji je, nakon što je zemljotres sravnio Pompeje, ponovo izgrađen za izgradnju javnih kupatila, rekli su zvaničnici u petak.
Pompeja je tada uništena zauvek nakon erupcije vulkana 79. godine nove ere.
Arheolozi sumnjaju da je kornjača, vrsta koja je uobičajena u južnoj Evropi, potražila utočište u ruševinama kuće koja je bila previše oštećena u zemljotresu da bi se mogla ponovo izgraditi.
Generalni direktor Pompeje, Gabrijel Zuhtrigel, rekao je da činjenica da još uvek ima jaje ukazuje na to da je umrla pre nego što je našla bezbedno, gostoljubivo mesto da ga položi.
„Ovo nam omogućava da razmislimo o Pompeji u ovoj fazi nakon zemljotresa, ali pre erupcije, kada su se mnoge kuće obnavljale, ceo grad je bio gradilište, a očigledno su neki prostori bili toliko neiskorišćeni da su divlje životinje mogle da lutaju, ulaze i pokušavaju da polažu jaja“, rekao je on.
Ovo nije prva kornjača pronađena u Pompejima, a Zuchtriegel je rekao da se važan fokus trenutnih iskopavanja i istraživanja tiče organskih i poljoprivrednih materijala koji se nalaze izvan urbanog centra Pompeja.
Otkriće kornjače, rekao je on, dodaje „ovom mozaiku odnosa između kulture i prirode, zajednice i životne sredine koji predstavlja istoriju drevnih Pompeja“.
Iskopavanja u delu kupatila Stabiane u Pompeji sprovode Slobodni univerzitet u Berlinu, Univerzitet u Napoliju L’Orientale i Univerzitet Oksford, pored arheološkog nalazišta Pompeje.
