Kada je Ruben Dario Karijanil pre deset godina počeo da gaji neobičan, šiljasti cvet Inirida u kolumbijskom Amazonu, njegovi rođaci su ga ismevali zbog uzgoja „korova“.
Danas, 63-godišnji Karianil, iz plemena Curripako, uzgaja tone čudnih cvetova na parceli izvan Iniride — grada u džungli od 30.000 ljudi po kome je cvet dobio ime.
Carianil izvozi reznice Iniride u Sjedinjene Države, Evropu i Aziju, a uskoro će se još više stranaca upoznati sa retkim cvetom kao amblemom konferencije UN o biodiverzitetu koja će se održati u Kaliju od 21. oktobra do 1. novembra.
„Veoma sam srećan“, rekao je Carianil za AFP o svom uspehu, koji vidi kao pomaganje, a ne štetu životnoj sredini.
„Za nas je priroda, šuma, život. Mi starosedeoci to poštujemo i živimo u skladu sa prirodom, a da je ne oštetimo.“
Cveće iniride je nekada raslo u izobilju u divljini u regionu. Prekomerno branje dovelo je do dramatičnog smanjenja i vlada je 1989. zabranila berbu.
Zabrana je ostala na snazi do 2005. godine, kada su otvorena vrata za Iniridinu komercijalnu kultivaciju sve dok su divlje populacije ostale netaknute.
Do sada je samo Carianilova farma uspela da uzgoji i dobije dozvolu za prodaju crvenog cveća sa tvrdim, šiljastim laticama nalik prstima.
U procesu pripitomljavanja pomogao mu je biolog Mateo Fernandes.
U početku su se Carianilovi cvetovi prodavali na lokalnom aerodromu, zatim u kolumbijskoj prestonici Bogoti, udaljenoj nekih 700 kilometara, a zatim dalje.
Godine 2022, prva kutija cvetova Inirida isporučena je Kini iz Kolumbije, jednog od vodećih svetskih uzgajivača i izvoznika cveća.
Carianil vodi posao sa suprugom Martom Toledo i njihovom decom.
Na parceli od oko 20 hektara, usevi Inirida dele prostor sa raznim autohtonim grmovima, pa čak i delom netaknute šume.
Iz vazduha, farma izgleda veoma drugačije od plantaža cveća koje obiluju u kolumbijskim andskim regionima sa svojim redovima monokultura, često u plastičnim staklenicima.
Đubriva i pesticidi su zabranjeni na Carianilovoj farmi, a koriste se samo autohtone poljoprivredne metode.
„Kada kupite cvet od Iniride, sa sobom nosite komad džungle kući“, rekao je Toledo.
Preduzeće zovu „Livi: Večno cveće“ jer pupoljci zadržavaju svoj oblik godinama nakon sečenja, čak i kada se osuše.
Upravo je ova dugovečnost inspirisala izbor Iniride kao logotipa za 16. sastanak Konferencije strana (COP16) Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.
„Ovo je cvet koji nikada ne umire, njegove latice se nikada ne raspadaju. Nadamo se da COP16 u Kolumbiji može pomoći svetu da sklopi mir sa prirodom, kako bismo mogli da održavamo i održavamo život na planeti zauvek“, kaže ministarka životne sredine Susana Muhamed.
Cvet je poreklom iz istočnog departmana Kolumbije Gvainija, čiji je glavni grad Inirida, i deo susednog venecuelanskog Amazona.