Iako psi ne doživljavaju emocije na isti način kao ljudi, stručnjaci tvrde da psi mogu da razviju psihičke poremećaje slične depresiji.
Stručnjak Američkog kinološkog društva (AKC), dr Lesli Sin, tvrdi da psi koji pate od depresije počinju da se ponašaju drugačije. Aktivnosti u kojima su nekada uživali više im ne donose sreću. Na primer, pas koji voli da se igra sa svojim vlasnikom može izgubiti interesovanje za igru.
Isto tako, pas koji pati od depresije može postati previše vezan za svog vlasnika i tražiti njegovu stalnu pažnju. S druge strane, neki psi se potpuno povlače u sebe kada su depresivni.
Osim toga, moguće su promene u govoru tela, smanjen apetit i letargično ponašanje.
Simptomi koje pokazuju depresivni psi često su skoro identični onima koje pokazuju psi koji pate od zdravstvenih problema.
Dr Sin podstiče vlasnike da odvedu svoje pse kod veterinara ako primete promene u ponašanju koje nisu prouzrokovane velikim događajima, kao što je smrt u porodici.
Uzroci depresije mogu biti različiti, od velikih promena u svakodnevnom životu psa, pa do sitnica koje su se nakupile tokom dužeg vremenskog perioda.
Dr Sin je naveo tugu zbog gubitka vlasnika ili prijatelja iz detinjstva i velike životne promene, poput preseljenja ili dolaska novog člana porodice, kao najčešće uzroke depresije.
Ostali uzroci depresije su:
– hronični bol
– trauma, zlostavljanje ili dugotrajni stres
– promena vlasnika
– društvena izolacija
– nedostatak fizičke ili mentalne stimulacije, posebno ako je reč o veoma aktivnim psima
Dr Keli Balantajn je rekla da ozbiljni problemi u ponašanju, kao što su strah, anksioznost ili depresija, mogu biti kombinacija različitih faktora – od genetike do uslova u kojima su psi odrastali i živeli.
Dr Sin kaže da su psi veoma otporni i da većini nije potrebno mnogo da izađe iz depresije. On savetuje vlasnicima da provode više vremena sa svojim ljubimcima, da ih vode u duže i zabavnije šetnje.
Ako pas dugo pati od depresije, biće mu potrebna dodatna pomoć. Ovo je često slučaj sa psima koji su imali traumatičnu prošlost.
Dr Balantajn je rekao da lekovi mogu biti od pomoći, ali ne bi trebalo da budu jedino rešenje. Da bi se pomoglo psu, pored lekova, potrebno je izvršiti dodatne promene u okruženju kako bi se pas osećao bezbednije. Takođe je dobra ideja da radi sa specijalistom za ponašanje pasa.
