Što je neko centralnije povezan u okviru svoje mreže društvenih medija, veća je verovatnoća da će nove reči koje koriste postati usvojene u glavni jezik, prema novoj studiji koju je u PLOS Complex Sistems objavila Louise Tarrade iz Ecole Normale Superieure, Francuska, i kolege.
Jezik se razvija unutar društvenog konteksta i varijacije u jeziku su uvek u konkurenciji jedna sa drugom. U svakodnevnom jeziku reči se neprestano stvaraju, ali sve ove reči ne opstaju.
U novoj studiji, istraživači su analizirali više od 650 miliona tvitova napisanih na francuskom između 2012. i 2014. kako bi identifikovali 400 reči koje su se pojavile na društvenoj mreži Ks (koja se tada zvala Tviter) tokom tog vremena. Zatim su pratili širenje ovih reči u narednih pet godina i posmatrali položaj i povezanost korisnika koji su te reči usvojili.
Tim je otkrio da su početnici koji usvajaju nove reči ili „leksičke inovacije“ slični jedni drugima, bez obzira na to da li inovacije kasnije uspeju (kako se jezik menja) ili nestaju (kao privremene zujanja). Međutim, u kasnijoj fazi propagiranja leksičke inovacije, postojale su statistički značajne razlike između promena i zujanja.
U proseku, reči koje su na kraju opstale koristili su ljudi koji su bili centralniji u svojoj zajednici i ostali su u opticaju na niskim nivoima duže vreme pre nego što su ušli u fazu rasta (18,5 meseci u opticaju u poređenju sa 6,5 meseci za zujanje).
Reči koje su postale samo privremene zujanja koristili su ljudi sa manje centralnih pozicija u društvenoj mreži i imale su brži porast u upotrebi — praćen naglim padom.
„Naše istraživanje ispituje leksičke inovacije u obimu miliona korisnika društvenih medija“, kažu autori.
„Pokazujemo da se reči koje su usvojili korisnici koji su centralniji u svojoj zajednici i lako u kontaktu sa drugim zajednicama učvršćuju u jeziku, i obrnuto. Dakle, pozicija u mreži govornika koji usvajaju ove reči dovoljna je da predvidi njihovu sudbina“.
Autori dodaju: „Obavljanje sociolingvistike sa digitalnim podacima i računarskim metodama nudi priliku za povećanje i otkrivanje društvene dinamike na nivou stanovništva.“
