Ako mrzite ponedeljak, sigurno ste u dobrom društvu. Nakon nekoliko slobodnih dana, mnogi od nas imaju poteškoća da se vrate u svoje rutine i radne obaveze. Možda čak imate strah i anksioznost koji se provlače u vikend u obliku „nedeljnih strahova“.
Ne možete uvek da promenite svoj raspored ili obaveze kako biste ponedeljke učinili privlačnijim, ali možda ćete moći da „reprogramirate“ svoj mozak da razmišlja o nedelji drugačije.
Naš mozak voli predvidljivost i rutinu. Istraživanja su pokazala da je nedostatak rutine povezan sa opadanjem blagostanja i psihičkim stresom. Iako vikend najavljuje ležerno i prijatno vreme, naš mozak naporno radi da bi se prilagodio ovoj iznenadnoj promeni rutine.
Dobra vest je da mozak ne mora da ulaže previše napora kada se prilagođava slobodi vikenda i nedostatku rutine. Međutim, druga je priča kada se vratite na manje prijatne aktivnosti, kao što je lista obaveza u ponedeljak ujutru.
Jedan od načina da se prilagodite promenama posle vikenda je uvođenje rutina koje traju celu nedelju i koje imaju moć da nam živote učine smislenijim. To može uključivati gledanje vašeg omiljenog TV programa, baštovanstvo ili odlazak u teretanu. Korisno je raditi ove stvari svaki dan u isto vreme.
Rutine poboljšavaju naš osećaj koherentnosti, proces koji nam omogućava da shvatimo slagalicu životnih događaja. Kada imamo ustaljenu rutinu, bilo da je to rutina petodnevnog rada i dva slobodna dana ili svakodnevnog angažovanja u nizu radnji, naši životi postaju značajniji.
Još jedna važna rutina koju treba uspostaviti je rutina spavanja. Istraživanja pokazuju da održavanje doslednog vremena spavanja može biti jednako važno za uživanje u ponedeljku koliko i koliko dugo traje vaš san ili njegov kvalitet.
Promene u obrascima spavanja tokom vikenda izazivaju društveni džetlag. Na primer, spavanje kasnije nego obično i duže u slobodnim danima može izazvati nesklad između vašeg telesnog sata i društveno nametnutih odgovornosti. Ovo je povezano sa višim nivoima stresa u ponedeljak ujutro.
Pokušajte da zadržite određeno vreme za odlazak u krevet i buđenje, izbegavajte dremke. Možda biste takođe želeli da napravite 30-minutnu rutinu „opuštanja“ pre spavanja, tako što ćete isključiti ili odložiti svoje digitalne uređaje i vežbati tehnike opuštanja.
Hormoni takođe mogu igrati ulogu u tome kako se osećamo ponedeljkom. Na primer, kortizol je veoma važan multifunkcionalni hormon. Pomaže našim telima da kontrolišu metabolizam, regulišu ciklus spavanja i buđenja i naš odgovor na stres, između ostalog. Obično se oslobađa oko sat vremena pre nego što se probudimo (pomaže nam da se osećamo budno), a zatim se nivoi smanjuju do sledećeg jutra, osim ako smo pod stresom.
Pod akutnim stresom, naša tela oslobađaju ne samo kortizol, već i adrenalin u pripremi za borbu ili bekstvo. To je kada srce ubrzano kuca, dlanovi nam se znoje i možemo impulsivno reagovati. Ovo je naša amigdala (mala bademasta oblast u bazi našeg mozga) koja otima naš mozak. Stvara super brz emocionalni odgovor na stres čak i pre nego što naš mozak može da obradi i razmisli da li je to bilo potrebno.
Ali čim budemo mogli da razmišljamo – aktivirajući prefrontalni korteks mozga, područje našeg razuma i izvršnog razmišljanja – ovaj odgovor će biti ublažen, ako ne postoji stvarna pretnja. To je stalna borba između naših emocija i razuma. Ovo bi nas moglo probuditi usred noći kada smo previše pod stresom ili uznemireni.
Ne bi trebalo da bude iznenađujuće da nivoi kortizola, mereni u uzorcima pljuvačke osoba koje rade sa punim radnim vremenom, imaju tendenciju da budu viši ponedeljkom i utorkom, a najniži nivoi su prijavljeni nedeljom.
Kao hormon stresa, kortizol fluktuira svakodnevno, ali ne konzistentno. Radnim danima, čim se probudimo, nivoi kortizola rastu i varijacije su obično veće nego vikendom.
Da bismo se borili protiv ovoga, moramo da prevarimo amigdalu tako što ćemo trenirati mozak da prepozna samo stvarne pretnje. Drugim rečima, moramo da aktiviramo naš prefrontalni korteks što je brže moguće.
Jedan od najboljih načina da se to postigne i smanji ukupni stres su aktivnosti opuštanja, posebno ponedeljkom. Jedna od mogućnosti je svesnost, koja je povezana sa smanjenjem kortizola. Provođenje vremena u prirodi je još jedan metod—izlazak napolje u ponedeljak ili čak za vreme ručka može značajno uticati na to kako doživljavate početak nedelje.
Dajte sebi vremena pre nego što proverite svoj telefon, društvene mreže i vesti. Dobro je sačekati da se kortizol prirodno smanji, što se dešava otprilike jedan sat nakon buđenja, pre nego što se izložite spoljnim stresorima.
Prateći ove jednostavne savete, možete trenirati svoj mozak da veruje da radni dani mogu biti (skoro) jednako dobri kao vikend.
Ovaj članak je ponovo objavljen iz The Conversation pod licencom Creative Commons.
