Publika voli da vidi kako se sportisti i zabavljači ponašaju spontano, prema našem nedavnom istraživanju, jer reklamne replike, spektakularni ulovi, improvizovane set liste i slično čine da izvođači deluju autentičnije i autentičnije.
Primetili smo preferenciju za spontanost u zabavi u nekoliko studija. Prvo smo ispitali desetine članaka na Buzzfeed-u iz poslednjih nekoliko godina o spontanosti na filmu i televiziji, poput „Evo 21 TV trenutaka za koje verovatno niste znali da nisu napisani“. U poređenju sa drugim Buzzfeed člancima o zabavi koji su objavljeni na iste datume, tekstovi o spontanosti prikupili su skoro duplo veći angažman društvenih medija u komentarima, lajkovima i deljenjima.
Takođe smo pokrenuli onlajn nagradnu igru u kojoj su ljudi mogli da osvoje pravi, prilagođeni Cameo pozdrav od slavne ličnosti po svom izboru. Ogromna većina učesnika — 84,1% — želela je da njihova izabrana slavna ličnost snimi potpuno improvizovanu, neobaveznu poruku, a ne lični pozdrav.
Ali šta je ono što objašnjava ovu preferenciju?
U nizu eksperimenata, naši rezultati su pokazali da ljude privlači spontanost jer veruju da ona pruža uvid u istinsko ja izvođača. Naši nalazi otkrivaju da ljudi ocenjuju zabavljače kao iskrenije, iskrenije i autentičnije kada deluju spontano, a ne kada planiraju, a autentičnost je nešto što potrošači izuzetno cene.
Ali naše istraživanje je takođe otkrilo da spontanost ima cenu: kada su ljudi delovali spontano, naši učesnici su mislili da bi rezultat mogao biti lošijeg kvaliteta, manje stabilan i skloniji greškama. Na primer, dok se kuvar koji koristi spontanost u kuvanju može smatrati autentičnijim, ljudi mogu očekivati da će njihovi obroci imati lošiji ukus.
Dakle, iako su učesnici često preferirali spontane trenutke u zabavi, otkrili smo da je ta preferencija nestala kada je novac bio na kocki. Na primer, u jednom od naših eksperimenata, kada su učesnici kockali pravi novac na sportskom događaju, preferirali su igrače koji su se držali plana igre.
Odrasli u SAD provode oko šest sati dnevno u interakciji sa medijima zasnovanim na video zapisima i zabavom. A odlična zabava često uključuje spontanost: Zamislite TV trenutke sa reklamama (mnoge od najdražih sekvenci u „Succession”), improvizovane koncerte (Koncert Bitlsa 1969. na krovu) i sportske predstave u pokretu (Kansas Siti Čifs kvoterbek Patrik Mahomes, zaštitni znak „flick“ pas ). Zabava zasnovana na spontanosti, poput improvizovane komedije, rijaliti TV-a i džez soliranja, i dalje izdržava test vremena.
Naš rad ilustruje da spontanost može biti moćno sredstvo za povećanje publiciteta i angažovanja i stvaranje pozitivnih utisaka. Radite na novom projektu? Možda ostavite vremena za neplanirane akcije. Promovišete novu emisiju ili proizvod? Razmislite o razgovoru o nenapisanim trenucima iza scene. Na prvom sastanku? Možda se borite protiv poriva da unapred planirate svoje teme za razgovor. Ispadanje kao istinski može značiti da ste malo manje staloženi i artikulisani, ali kompromis može biti vredan toga.
U našim studijama smo učesnicima rekli da su nastupi ili planirani ili spontani, a zatim smo izmerili njihove preferencije. Ali šta da im nismo rekli koje su stvari reklamirane?
Idemo dalje, zainteresovani smo da razumemo da li ljudi mogu tačno da kažu da li je neka radnja spontana samo gledanjem i, ako jeste, kako znaju. Da li postoje društveni ili bihevioralni znaci, poput kontakta očima, kolokvijalnog jezika ili intenzivne emocije, koji signaliziraju spontanu akciju?
Naravno, sposobnost da se identifikuju „priča“ spontanosti može izazvati zabrinutost da se spontanost — a samim tim i autentičnost — može lažirati. Dakle, još jedan put kojim smo uzbuđeni da težimo jeste razumevanje moralnih i emocionalnih implikacija proizvedene spontanosti.
