Istraživači su povezali više vremena igrajući video igrice sa povećanjem inteligencije kod dece, što je u izvesnoj meri u suprotnosti sa narativom da je igranje igara loše za mlade umove.
Iako je razlika u kognitivnim sposobnostima bila mala i nije dovoljna da pokaže uzročnu vezu, dovoljna je da bude uočljiva – a studija iz 2022. je pažljivo uzimala u obzir varijable uključujući razlike u genetici i socio-ekonomskoj pozadini deteta.
U međuvremenu, gledanje televizije i korišćenje društvenih medija nije imalo pozitivan ili negativan uticaj na inteligenciju. Istraživanje bi trebalo da se pokaže korisnim u debati o tome koliko je vremena ispred ekrana pogodno za mlade umove.
„Digitalni mediji definišu savremeno detinjstvo, ali su njegovi kognitivni efekti nejasni i o njima se žestoko raspravlja“, piše tim iz Holandije, Nemačke i Švedske u svom objavljenom radu.
„Verujemo da bi studije sa genetskim podacima mogle razjasniti uzročne tvrdnje i ispraviti tipično neobjašnjenu ulogu genetskih predispozicija.“
Istraživači su u studiji ABCD pregledali zapise vremena pred ekranom za 9.855 dece, sva u SAD, uzrasta od 9 ili 10 godina. U proseku, mladi su prijavili da provode 2,5 sata dnevno gledajući TV ili video snimke na mreži, 1 sat igrajući video igrice, a pola sat vremena druženja preko interneta.
Zatim su dve godine kasnije pristupili podacima za više od 5.000 te dece. Tokom intervencionog perioda, oni u studiji koji su prijavili da provode više vremena od uobičajenog na video igrice zabeležili su porast od 2,5 poena inteligencije iznad prosečnog porasta.
Povećanje IK poena je zasnovano na performansama dece na zadacima koji su uključivali razumevanje pročitanog, vizuelno-prostornu obradu i zadatak fokusiran na pamćenje, fleksibilno razmišljanje i samokontrolu.
Važno je napomenuti da iako je studija posmatrala samo decu u SAD i nije napravila razliku između tipova video igara (mobilne i konzolne igre), ona je ipak vredan uvid u igre i IK – i podržava ideju da inteligencija nije fiksna konstanta sa kojom smo rođeni.
„Naši rezultati podržavaju tvrdnju da vreme ispred ekrana generalno ne narušava kognitivne sposobnosti dece i da igranje video igrica zapravo može da pomogne u jačanju inteligencije“, rekao je neuronaučnik Torkel Klingberg sa Instituta Karolinska u Švedskoj 2022. kada je studija objavljena.
Kao što istraživači primećuju, ovo nije prva studija koja sugeriše da bi mogla postojati veza između vremena koje deca provode igrajući igrice i razvoja njihovih kognitivnih sposobnosti – a čini se da postoje i druge povezane koristi od video igara.
Tim koji stoji iza trenutnog istraživanja kaže da su male veličine uzoraka, različiti dizajni studija i nedostatak obzira na genetske i socio-ekonomske uticaje doveli do suprotstavljenih izveštaja o efektima vremena ispred ekrana koje smo videli do danas. . To su ograničenja koja je ova studija imala za cilj da minimizira.
Sve ovo znači da postoji mnogo faktora u igri, kako u pogledu načina na koji se inteligencija može razviti i formirati, tako i u pogledu različitih načina na koje vreme ispred ekrana može da utiče na naša tela i naše navike – potrebno je još mnogo istraživanja. .
„Nismo ispitivali efekte ponašanja ekrana na fizičku aktivnost, san, dobrobit ili školski učinak, tako da ne možemo ništa da kažemo o tome“, rekao je Klingberg.
„Sada ćemo proučavati efekte drugih faktora životne sredine i kako se kognitivni efekti odnose na razvoj mozga u detinjstvu.“
Istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.
