Zamislite kviz u kojem voditelj traži od takmičara da nasumično izabere jednu od tri opcije: A, B ili C. Nakon što takmičar izabere, recimo, opciju B, voditelj otkriva da jedna od preostalih opcija (recimo C) ne sadrži nagradu. U poslednjem koraku, takmičar se pita da li želi da promeni svoj izbor i izabere preostalu opciju A ili da ostane pri prvobitnom izboru, B.
Ovaj problem, nazvan po američkom voditelju Monty Hallu, zabavlja matematičare decenijama. Takođe, može nam reći nešto o tome kako ljudski um i mozak funkcionišu. Zašto neki ljudi odluče da promene svoje mišljenje dok drugi ostaju pri prvom izboru?
Istraživanja o promenama mišljenja koriste koncept „metakognicije“ da objasne kada i kako dolazi do promena. Metakognicija se, u širem smislu, odnosi na psihološke i biološke procese koji nas obaveštavaju o tome koliko dobro obavljamo zadatak. U tom smislu, metakognicija je unutrašnji glas koji nam govori da li smo na pravom putu ili da treba da se potrudimo više.
Intuitivno, promene mišljenja mogu biti izazvane niskim samopouzdanjem u naš prvi izbor. Ipak, kada smo moji kolege i ja pregledali istraživanja o promenama mišljenja u vezi sa različitim odlukama, otkrili smo mnoge studije koje pokazuju da ljudi menjaju svoje mišljenje ređe nego što biste mogli pomisliti. Ovo je bilo iznenađujuće, s obzirom na to koliko često se osećamo nesigurno u vezi sa našim izborima.
S druge strane, kada ljudi odluče da promene svoje mišljenje, to je često na bolje. Ova sposobnost da precizno procenimo da li treba da promenimo mišljenje naziva se metakognitivna senzitivnost. Naša istraživanja su pokazala da ljudi često donose bolje odluke o tome da li da promene svoje mišljenje kada su pod vremenskim pritiskom.
Razumevanje više o tome kako odlučujemo da promenimo mišljenje može dovesti do načina za obučavanje naših umova da donose bolje izbore. Još jedno zanimljivo pitanje o promenama mišljenja je kada ljudi odlučuju da promene svoje mišljenje. Odgovor na ovo pitanje može delovati očigledno, jer ljudi mogu promeniti svoje mišljenje samo nakon što su doneli prvi izbor.
Da bismo saznali više o ovom procesu, merili smo aktivnost mozga ljudi pre nego što su čak i doneli svoj inicijalni izbor u laboratorijskom zadatku koji je uključivao odgovaranje na pitanja o pokretnim slikama na ekranu. Uspešno smo predvideli promene mišljenja sekunde pre nego što su se dogodile.
Ovi nalazi sugerišu da se aktivnost mozga koja predviđa promene mišljenja može iskoristiti za poboljšanje kvaliteta inicijalnih izbora, bez potrebe za promenom mišljenja kasnije. Obuka zasnovana na ovoj aktivnosti mozga može pomoći ljudima u osetljivim profesijama, kao što su zdravstvo ili odbrana, da donose bolje odluke.
Istraživanja o metakogniciji pružila su čvrste dokaze da promene mišljenja obično poboljšavaju ishode izbora. Pa zašto su ljudi tako nevoljni da menjaju svoje mišljenje? Postoje najmanje dva moguća razloga. Prvo, odlučivanje o promeni mišljenja obično je rezultat dodatnog kognitivnog napora da se analizira kvalitet inicijalnih izbora. Nije svaka odluka zahteva taj napor, a većina svakodnevnih izbora može biti dovoljna, a ne savršena.
Na primer, izbor pogrešne marke napitka sa ukusom narandže verovatno neće značajno uticati na naše blagostanje. U stvari, istraživanja potrošnje pokazuju da kupci obično prijavljuju veću
