U današnje vreme, mnogi od nas su iskusili fenomen „upadanja u zečju rupu“ dok istražujemo informacije na internetu. Ova praksa, vođena radošću od otkrivanja novih saznanja, često nas vodi od jednog članka do drugog, a Vikipedija je postala sinonim za ovakav način pretraživanja. Od svog osnivanja 2001. godine, Vikipedija je postala jedna od najpopularnijih veb stranica na svetu, nadmašujući mnoge druge platforme i pružajući korisnicima izvor za otkrivanje raznih interesovanja.
U novom istraživanju koje je obuhvatilo više od 480.000 korisnika Vikipedije na 14 jezika u 50 zemalja, tim predvođen Daleom Zhouom sa Univerziteta u Pensilvaniji proučavao je različite stilove radoznalosti prilikom korišćenja ove enciklopedije. Ovi „stilovi radoznalosti“ prepoznati su ranije, ali nikada u tako velikoj i raznolikoj grupi ljudi koji koriste Vikipediju u svakodnevnom životu. Rezultati istraživanja nude uvid u prirodu radoznalosti i njene veze sa blagostanjem, kao i strategije za suzbijanje širenja lažnih informacija.
Evolucija Vikipedije i izazovi
Iako su u početku mnogi stručnjaci, uključujući bibliotekare i predavače, sumnjali u tačnost i potpunost informacija na Vikipediji, danas se više brine o pitanjima pristrasnosti. Globalni napori su usmereni na popunjavanje praznina u pokrivenosti, posebno u pogledu istorijski zanemarenih tema. Ovaj participativni pristup u stvaranju i verifikaciji sadržaja doprineo je brzom rastu Vikipedije kao glavnog izvora informacija na globalnom nivou.
Stilovi radoznalosti i geografske razlike
Istraživanje je identifikovalo tri glavna stila radoznalosti: „zauzeti“, „lovac“ i „plesač“. Svaki od ovih stilova odražava različite pristupe pretraživanju informacija. Na primer, zauzeti korisnici skloniji su istraživanju tema poput kulture i umetnosti, dok lovci više interesuje nauka i tehnologija. Plesači, s druge strane, istražuju raznolike teme skakanjem između njih.
Geografske razlike su takođe uočene u sklonostima korisnika; na primer, na nemačkom i engleskom jeziku, lovci su bili više zainteresovani za istoriju, dok su na arapskom, bengalskom i hindskom jeziku pokazivali drugačije obrasce.
Radoznalost i dezinformacije
Dok radoznalost može doprineti širenju znanja i kreativnosti, ona može imati i negativne posledice. Nekim ljudima radoznalost može dovesti do širenja lažnih informacija i teorija zavere, naročito kada se informacije čine intrigantnim ili skrivene. Istraživači ističu da stilovi radoznalosti ne vode nužno do blagostanja ili kreativnosti; važno je razmotriti kontekst i okolnosti pojedinca.
Perspektive za budućnost
Ova studija otvara vrata za dalja istraživanja, uključujući načine na koje Vikipedija može unaprediti svoje funkcije kako bi podržala radoznale korisnike. Na primer, umesto da preporučuje stranice na osnovu popularnosti, Vikipedija bi mogla da ponudi korisnicima prilagođene „mreže znanja“ koje se oslanjaju na njihove prethodne pretrage.
Kao što pokazuje ova studija, istraživanje na Vikipediji predstavlja bogat izvor informacija o ljudskoj radoznalosti, a razumevanje ovih obrazaca može pomoći u borbi protiv dezinformacija i oblikovanju boljeg pristupa informacijama u digitalnom dobu. U svetu gde su lažne vesti i teorije zavere u porastu, istraživanje načina na koje učimo i kako pristupamo informacijama nikada nije bilo važnije.
