Nakon godina političkih podela, upalnog govora i društvenih tenzija, stvoreno je okruženje straha i nesigurnosti koje utiče na mentalno zdravlje mladih. Kao razvojni psiholog i roditelj dvoje dece iz generacije Z, primetila sam kako spoljni faktori duboko oblikuju emocionalno blagostanje adolescenata.
U nedavnom istraživanju sprovedenom sa 1.644 mladih uzrasta od 10 do 24 godine, utvrdili smo da je „biti siguran“ najvažniji lični cilj, ispred tradicionalnih prioriteta poput popularnosti i zabave. Ovi nalazi odražavaju realnost da današnja omladina odrasta u dobu obeleženom školskim pucnjavama, klimatskom krizom, finansijskom nesigurnošću i posledicama pandemije.
Iako su mnogi aspekti života danas objektivno sigurniji nego ranije, mladi to ne osećaju tako. Njihova percepcija rizika pojačana je stalnim izlaganjem krizama kroz medije i društvene mreže, što produbljuje osećaj nesigurnosti i brige.
Adolescencija je ključni period za razvoj mozga, kada mladi postaju posebno osetljivi na uticaje iz okoline. U tom periodu, nedovoljno razvijena sposobnost emocionalne regulacije i kritičkog razmišljanja čini ih ranjivim na poruke koje šire strah.
Dugotrajna izloženost ovim stresorima povezana je sa povećanim stopama anksioznosti, depresije i čak fizičkih zdravstvenih problema. Ova dinamika može uticati na njihov pogled na svet, oblikovati kolektivni identitet i doneti posledice koje će odjekivati generacijama.
Naši nalazi pokazuju da, pored težnje za sigurnošću, mladi visoko vrednuju i međuljudske odnose—„biti ljubazan“ bio je drugi najvažniji cilj. Ova dualnost ukazuje na potrebu za emocionalnim povezivanjem uprkos osećaju opasnosti.
Takođe, aktivnosti poput školskih bezbednosnih vežbi, iako korisne, mogu nenamerno pojačati osećaj nesigurnosti. Slično tome, apokaliptične naracije o klimatskim promenama mogu izazvati osećaj nemoći kod mladih.
Razumevanje kako spoljni stresori i mediji oblikuju percepciju mladih ključno je za roditelje, nastavnike i donosioce odluka. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se razumela veza između ovih faktora i mentalnog zdravlja, kako bismo bolje podržali adolescente u ovom osetljivom razvojnom periodu.
