Pravne dokumente je teško razumeti, a nova studija istražuje razloge za to. Legalese je postao deo našeg svakodnevnog govora, čak i među osobama koje nisu pravnici. Istraživači sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Čikagu, Tehnološkog instituta Masačusetsa (MIT) i Univerziteta Melburn u Australiji analizirali su zašto je ovaj specifičan stil pisanja toliko prisutan u pravnim dokumentima.
Studija je otkrila da se kompleksnost pravnih dokumenata često povećava ugrađivanjem detaljnih definicija usred rečenica. Ovaj stil pisanja čini zakone teškim za razumevanje. Istraživači su sproveli eksperimente sa volonterima koji nisu pravnici, tražeći od njih da pišu različite vrste tekstova. Rezultati su pokazali da je ugrađivanje detalja u centar rečenice bilo uobičajeno kod pisanja zakona, bez obzira na to da li su učesnici kasnije uređivali svoje radove. Ovo sugeriše da je kompleksnost pravnih dokumenata inherentna, a ne rezultat kasnijih revizija.
U tekstovima koji nisu bili pravne prirode, primećeno je da je jezik bio jednostavniji, a ugrađivanje detalja u centar rečenice manje prisutno. Ovo ukazuje na to da je ovaj stil karakterističan samo za pravne tekstove. Naredni korak istraživača je pronalaženje izvora ovog stila, što ih navodi na analizu starijih pravnih dokumenata.
Neki istraživači veruju da ugrađivanje detalja u centar rečenice može biti način označavanja legalnosti, slično kao što su u prošlosti magične čarolije označavane korišćenjem stihova. Charles Dickens je još u 19. veku kritikovao kompleksnost pravnih parnica, ističući da ih niko ne može razumeti. Ovaj problem je i dalje prisutan, suprotstavljajući se prirodnoj potrebi za efikasnom komunikacijom i razumevanjem.
U suštini, pravni dokumenti često žrtvuju jasnoću zarad autoritativnog tona. Međutim, autori studije navode da postoji mogućnost pojednostavljenja zakona bez gubitka suštine. Nadaju se da će njihovo istraživanje dovesti do jednostavnijih i pristupačnijih pravnih dokumenata, olakšavajući razumevanje ne samo advokatima već i široj javnosti.
