Pre hiljadama godina, čovek koji je živeo na teritoriji današnje Indije zapisao je sve gramatičke smernice koje regulišu sanskrit; jedan od najranijih dokumentovanih jezika u antičkom svetu.
Zvao se Panini, a njegovih 4.000 gramatičkih sutri, ili pravila, trebalo bi da funkcionišu kao algoritam koji može da generiše gramatički ispravne reči iz osnove i sufiksa.
Vekovima su lingvisti pokušavali da ponovo izgrade ovu „jezičku mašinu“ koristeći hiljade koraka koje je Panini opisao u svom legendarnom tekstu, Astadhiaii. Pa ipak, nikada nije funkcionisalo kako bi trebalo.
Student doktorskih studija na Univerzitetu u Kembridžu, Riši Rajpopat, misli da je konačno rešio drevnu zagonetku, a njegovo rešenje je impresivno jednostavno. Sve što radi je da menja interpretaciju jedne ‘metarule’ koju je Panini ocrtao, i voila, mašina radi sama bez izuzetaka.
Inspiracija je došla do Rajpopata nakon devet meseci petljanja u Panini problem za magistarski rad na Kembridžu.
„Bio sam skoro spreman da dam otkaz, nisam stigao nigde“, priseća se on.
Ali tada ga je Rajpopatov supervizor, profesor azijskih i bliskoistočnih studija na Univerzitetu u Kembridžu po imenu Vincenzo Vergiani, podsetio na važan princip rešavanja problema: „Ako je rešenje komplikovano, verovatno grešite“.
„Zato sam zatvorio knjige na mesec dana i samo uživao u letu, plivajući, vozeći bicikl, kuvajući, moleći se i meditirajući“, kaže Rajpopat.
„Onda sam se, nevoljko, vratio na posao, i za nekoliko minuta, dok sam okretao stranice, ovi obrasci su počeli da se pojavljuju, i sve je počelo da ima smisla.“
Posle dve i po godine pažljivog rada, Rajpopat je jasno izložio zašto je Paninijev motor prethodno stao na uobičajenom jezičkom raskršću.
Često, kada se koriste Paninijeve gramatičke smernice, dva pravila će doći u sukob, i nikada nije bilo jasno koje pravilo bi na kraju trebalo da pobedi.
Rajpopat je u suštini rešio na koji način prekidač treba da se okrene.
U prošlosti, drugi naučnici su tvrdili da ako se dva pravila jednake snage dođu u oči, ono koje je navedeno kasnije u Paninijevom tekstu pobeđuje.
Ali Rajpopat misli da je ovo netačna interpretacija Paninijevog metapravila.
Umesto toga, lingvista tvrdi da ako su dva pravila u suprotnosti, pravilo koje se primenjuje na desnu stranu reči (sufiks) treba da nadmaši pravila koja se primenjuju na levu stranu reči (osnova).
Kada je Rajpopat testirao reči na sanskritu u ovoj verziji motora, to je funkcionisalo – proizvelo je gramatički ispravne reči bez skoro nikakvih izuzetaka.
Reč ‘guru’ je dobar primer. U rečenici „jnanam diiate guruna” („Znanje daje guru”), postoji Panini pravilo koje se primenjuje na levi deo gurua i drugo koje se primenjuje na desni deo.
Prema Rajpopatovom tumačenju, desni deo na kraju pobeđuje, zbog čega se sufiks reči menja u ‘guruna’, dok koren reči ostaje isti.
„Paninijev stil nije sasvim očigledan i čovek se suočava sa izazovima na više nivoa kada pokušava da otkrije enigmu koja je Astadhiaii“, piše Rajpopat u svojoj tezi.
„… nije lako odrediti tačna značenja Paninijevih pravila jer je stil sutre u kojem su sastavljena veoma sažet i kompaktan. Mnogo informacija je često spakovano u nekoliko reči, što otežava razumevanje njihovog tačnog smisla. “
Reči u nekim pravilima, na primer, ponekad mogu da pređu u sledeće pravilo.
Neki naučnici osporavaju ideju da se Paninijeva pravila nazovu mašinom, ali Rajpopat u svojoj tezi tvrdi da je „Panini nameravao da se Astadhiaii tumači linearno i kao zatvorena gramatička mašina.
Njegov rad pokazuje da je mašina samodovoljna i da može da radi na sopstvenim metapravilima bez potrebe da naučnici dodaju dodatke za izuzetke.
„Panini je imao izvanredan um i napravio je mašinu bez premca u ljudskoj istoriji“, kaže Rajpopat, čija je teza naslovljena U Panini Ve Trust: Discovering the algorithm for Rule Conflict Resolution in the Astadhiaii.
„Nije očekivao da dodamo nove ideje njegovim pravilima. Što se više petljamo sa Paninijevom gramatikom, ona nam više izmiče.
Već godinama naučnici pokušavaju da naprave kompjuterski program koristeći Paninijeva pravila, ali bez uspeha. Rajpopatovo otkriće moglo bi biti ključ da se ovi pokušaji konačno pokrenu.
Sanskrit je sveti jezik hinduizma i deli ga zajedničkog s klasičnim latinskim. Razumevanje njegove strukture može pomoći stručnjacima ne samo da tačnije čitaju važne istorijske dokumente, već bi moglo da otkrije i ključne uvide u osnove samog ljudskog jezika.
„Moj učenik Riši ga je rešio – pronašao je izuzetno elegantno rešenje za problem koji je zbunjivao naučnike vekovima“, kaže Vergiani.
„Ovo otkriće će revolucionisati proučavanje sanskrita u vreme kada je interesovanje za jezik u porastu.
Rajpapotova teza je dostupna na internetu na Univerzitetu u Kembridžu.