Delfini, poznati po svojoj izuzetnoj razigranosti i šarmu, često privlače pažnju naučnika i ljubitelja prirode. Njihova sposobnost da se igraju sami ili u grupi, surfujući talasima, izvodeći preokrete u vazduhu i udarajući repom o vodu, čini ih fascinantnim predmetom proučavanja.
Osim što koriste predmete poput sunđera, korala i plastičnih kesa kao igračke, delfini takođe pokazuju visok nivo društvenog ponašanja. Već u ranim nedeljama života, mladunci delfina (vrste Tursiops truncatus) počinju svoju socijalnu igru, prvo sa svojim majkama, a zatim proširujući svoje društvene kontakte. Ova vrsta, koja obitava u umjerenim i tropskim vodama širom sveta, idealan je model za proučavanje životinjske komunikacije kroz igru.
Značajno otkriće u našem istraživanju je uloga izraza lica u socijalnim interakcijama delfina. Istraživanje je pokazalo prisustvo specifičnog izraza lica — otvorenih usta — koji se često javlja tokom igre. Fenomen poznat kao brza mimikrija lica, gde životinje oponašaju izraze lica drugih u roku od milisekundi, nije bio poznat kod delfina do sada. Ovo otkriće pruža novi uvid u to kako delfini koriste vizuelne signale u komunikaciji.
Naša studija obuhvatila je 80 sati posmatranja 22 zatočena delfina tokom 60 dana, tokom kojih smo zabeležili 837 sesija igre. U tom periodu, delfini su izvodili brojne akrobacije sami ili igrajući se sa ljudima i drugim vrstama. Zabeležili smo ukupno 1.288 događaja otvorenih usta ili osmeha delfina.
Otkrili smo da je verovatnoća da delfin oponaša izraz otvorenih usta drugog delfina znatno veća kada je primalac vidno prisutan. Ovo ukazuje na svest delfina o prisutnosti i pažnji drugih, što ih motiviše da prilagode svoje ponašanje.
Delfini koriste jedan od najkompleksnijih vokalnih sistema u životinjskom svetu, koristeći visoke zvižduke za prepoznavanje i komunikaciju. Međutim, u mutnim vodama gde je smanjena vidljivost, oni se oslanjaju na zvuk, što ih može izložiti predatorima. U čistim vodama, ili kada su blizu jedni drugima, prelaze na vizuelnu komunikaciju, koristeći izraze lica za brzu i dvosmernu razmenu informacija.
Ovo istraživanje naglašava evoluciono poreklo igre i način na koji životinje fino podešavaju svoje ponašanje u igri. Nalazi sugeriraju da su izrazi otvorenih usta evoluirali iz strategije prevencije ujeda u oblik komunikacije, gde je prvobitna funkcija postala društveni signal.
Razmatranje kako delfini prilagođavaju svoje ponašanje u zavisnosti od prisustva publike pokazuje njihove sofisticirane komunikacijske sposobnosti koje prevazilaze vokalne signale. Ovo otkriće otvara put daljem proučavanju vizuelne komunikacije i njene uloge u razvoju složenih društvenih interakcija, ne samo kod delfina već i kod mnogih drugih vrsta kroz vreme.
