Profesor sa MIT-a Moungi Bavendi je ko-dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju za pomoć u razvoju „kvantnih tačaka“ – nanočestica koje se sada nalaze na TV ekranima sledeće generacije i pomažu u osvetljavanju tumora u telu.
Ali kao student, pao je na svom prvom ispitu iz hemije, podsećajući da ga je to iskustvo umalo „uništilo“.
Ovaj 62-godišnjak tuniskog i francuskog nasleđa briljirao je u nauci tokom cele srednje škole, a da se nije morao ni oznojiti.
Ali kada je stigao na Univerzitet Harvard kao student kasnih 1970-ih, dočekalo ga je grubo buđenje.
„Naviknuo sam da ne moram da učim za ispite“, rekao je on novinarima u sredu, dodajući da je bio zaplašen kako ogromnom veličinom sale, tako i strogim prisustvom proktora.
„Gledao sam prvo pitanje i nisam mogao da ga shvatim, a drugo nisam mogao da shvatim“, sećao se on.
Na kraju je dobio 20 od 100, najnižu ocenu u celom razredu.
„I pomislio sam: ‘O moj Bože, ovo je moj kraj, šta ja radim ovde?’
Iako je Bavendi voleo hemiju, shvatio je da nije naučio veštinu pripreme za ispite, nešto što je brzo krenuo da ispravi.
„Shvatio sam kako da učim, što ranije nisam znao“, rekao je, a posle toga „bilo je 100 na svakom ispitu, prilično“.
Njegova poruka mladima je jednostavna: „Ustrajte“ i ne dozvolite da vas neuspesi „unište“.
„Lako je moglo da me uništi, moje prvo iskustvo sa F, najnižom ocenom u mom razredu do sada“, dodao je on.
Kvantne tačke su nanočestice koje su tako male da njihova svojstva, uključujući boju, kontrolišu kvantna mehanika.
Iako ih nije otkrio, Bavendi je napravio revoluciju u tehnikama kako bi ih proizveo sa preciznošću i u velikim razmerama, otvarajući put njihovoj primeni danas.
