Ptice su poznate po glasovnoj komunikaciji, ali mnoge imaju i druge opcije. Neki komuniciraju plesom, na primer, ili pokazujući svoje perje.
A prema novoj studiji, najmanje jedna vrsta ptica radi nešto što se češće povezuje sa ljudima i velikim majmunima: simbolično gestikuliranje.
Ptica pevačica zvana japanska senica (Parus minor) koristi pokrete lepršavih krila da signalizira „posle vas“, izveštavaju autori studije, slično načinu na koji ljudi pružaju jednu otvorenu ruku da puste drugu osobu da prva ide.
Među japanskim sisama, izgleda da se gest javlja samo između parova koji se pare, kada mužjak ili ženka gestikuliraju da druga prva uđe u njihovo gnezdo.
Zapažanje dovodi u pitanje konvencionalnu mudrost o simboličkoj gestualnoj komunikaciji, za koju se smatralo da je istaknuta samo među našim vrstama i velikim majmunima, kažu istraživači.
Japanska sisa je takođe objavila vesti 2016. godine, kada su istraživač Tošitaka Suzuki – sada na Univerzitetu u Tokiju – i kolege prijavili dokaze o kompozicionoj sintaksi u svojim pozivima. Ova sposobnost kombinovanja jedinica komunikacije u fraze bila je prvi primer pronađen kod bilo koje vrste divljih životinja.
Složenost vokalne komunikacije ptica inspirisala je istraživače da proučavaju druge načine na koje bi mogli da komuniciraju, kaže Suzuki, koji je autor nove studije zajedno sa kolegom sa Univerziteta u Tokiju Norimasom Sugitom.
„Više od 17 godina bavim se proučavanjem ovih fascinantnih ptica“, kaže Suzuki. „Oni ne samo da koriste specifične pozive da prenesu određena značenja, već i kombinuju različite pozive u fraze koristeći sintaksička pravila.
„Ove različite vokalizacije navele su me da pokrenem ovo istraživanje o njihovoj potencijalnoj upotrebi fizičkih gestova“, dodaje on.
Nekada smo verovali da samo ljudi koriste gestualnu komunikaciju, sve dok istraživanja velikih majmuna poput šimpanzi i bonoba nisu pokazala da oni dele ovu sposobnost sa nama.
Novije studije su takođe otkrile kako određene ptice i ribe koriste jednostavne pokrete tela u svrhe poput ukazivanja na predmet interesovanja, poznatog kao deiktičko gestikulisanje, primećuju istraživači.
Simbolični gestovi su, međutim, druga priča. Oni zahtevaju sofisticiranije kognitivne sposobnosti, a malo je ubedljivih dokaza da ih bilo koja neljudska životinja koristi bez ljudskih instrukcija.
U novoj studiji, Suzuki i Sugita su posmatrali osam parova japanskih sisa, uključujući 16 pojedinačnih roditelja, koji su se razmnožavali u gnezdištima.
Ptice povremeno donose hranu u gnezdo da bi nahranile svoje piliće, prvo sede na obližnju granu. Oni moraju da uđu u svoje gnezdo jedan po jedan zbog veličine otvora, slično kao da dva čoveka pokušavaju da prođu kroz vrata.
Istraživači su analizirali više od 320 poseta gnezdu od strane roditelja japanskih senica, primetivši konzistentan obrazac u kojem je jedan roditelj mahao krilima na smuđu pre nego što je drugi roditelj ušao u gnezdo. Roditelj koji je zamahnuo krilima bi tada ušao kao drugi.
„Bili smo iznenađeni kada smo otkrili da su rezultati mnogo jasniji nego što smo očekivali“, kaže Suzuki. „Uočili smo da japanske sise mašu krilima isključivo u prisustvu svog partnera, a nakon što smo videli ovakvo ponašanje, partner je skoro uvek prvi ušao u gnezdo.
Ženke ptica izvode taj gest češće od mužjaka, pokazalo je istraživanje, što je navelo mužjake da uđu u gnezdo, bez obzira na to ko je prvi stigao.
U dolasku u gnezdo kada ženka nije mahala krilima mužjaku, obično je prva ušla u gnezdo.
Ovo se smatra simboličnim gestikuliranjem iz nekoliko razloga, tvrde istraživači: Ponašanje lepršanja krila dešavalo se samo u prisustvu partnera; prestao je kada je partner ušao u gnezdo; i podstaklo je partnera da uđe prvi bez fizičkog kontakta.
Lepršanje je takođe bilo usmereno na ptičjeg partnera, a ne na samo gnezdo, primećuju autori, razlikuju ga od jednostavnijeg deiktičkog gesta kao što je pokazivanje.
„Postoji hipoteza da je hodanje na dve noge omogućilo ljudima da zadrže uspravno držanje, oslobađajući ruke za veću pokretljivost, što je zauzvrat doprinelo evoluciji gestova“, kaže Suzuki. „Slično, kada ptice sede na grane, njihova krila postaju slobodna, što mislimo da može olakšati razvoj gestikularne komunikacije.
Ovo istraživanje koje je u toku baca svetlo ne samo na to kako ptice komuniciraju, dodaje Suzuki, već i na to kako jezik nastaje uopšte.
„Nastavićemo da dešifrujemo o čemu ptice govore kroz gestove, vokalizaciju i njihove kombinacije“, kaže on. „Ovaj poduhvat ne samo da nam omogućava da otkrijemo bogat svet životinjskih jezika, već služi i kao ključni ključ za otkrivanje porekla i evolucije našeg sopstvenog jezika.
