Jedan od zaštitnih znakova Kim Kardašijan je njen glas, škripav glas za koji studije sugerišu da je duboko polarizovan za ljude.
Ali nova studija je otkrila da glumci i slavne ličnosti nisu jedini koji koriste modulaciju glasa da bi impresionirali – zubasti kitovi poput delfina, orki i kitova spermatozoida takođe mogu da stvore glasnu mladež.
U njihovom slučaju, to je vitalno oruđe koje im omogućava da love čak i u dubinama okeana.
I za to koriste novootkriveni set usana, koji im se sve vreme krio u nosu.
Da biste mogli da uradite karakteristični vokal devojke iz doline koju su zagovarale Kardašijan, Britni Spirs, Paris Hilton i drugi, morate da budete u stanju da modulišete svoj glas.
„Vokal fri je normalan glasovni registar koji se često koristi u američkom engleskom. Kim Kardašijan, Kejti Peri i Skarlet Johanson su dobro poznate osobe koje koriste ovaj registar“, rekao je Koen Elemans, profesor zvučne komunikacije i ponašanja na Univerzitetu Južne Švedske i autor o studiji, u saopštenju za javnost.
„Registri u osnovi znače veoma različite načine vibriranja istih glasnih žica“, dodao je Elemans u intervjuu za Insajder.
Ljudi obično imaju pristup trima registrima: opojnom, visokom falsetu, normalnom glasu i grudnom glasu, gde živi pevač.
Analizom zvukova koje su kitovi ispuštali, naučnici koji su radili na studiji otkrili su da kitovi koriste veoma sličnu modulaciju u svom glasu. Ovo im daje pristup falsetu, koji im omogućava da prave svoje visoke zvižduke, i grudnom, vokalnom rasponu prženja, na koji način prave eholokaciju.
Ipak, postojala je zagonetka koju ovo nije rešilo. Naučnici su se uvek pitali kako kitovi mogu eholokirati na ogromnim dubinama.
Kitovi spermatozoidi i kljunasti kitovi mogu zaroniti do dubine od skoro 10.000 stopa (3048 metara). Na tim dubinama pritisak vode je ogroman, toliko da se vazduh sabija.
„Za kitove koji se nalaze na hiljadu metara, postoji manje od 1 procenta raspoložive zapremine vazduha u poređenju sa onim što je bilo dostupno na površini“, rekao je za Insajder Peter Teglberg, profesor fiziologije na Univerzitetu Arhus u Danskoj i autor studije.
Kitovi preusmeravaju taj vazduh pravo u svoje mišiće da bi ostali živi, a njihova pluća se prazne kako bi izbegli ronilačku bolest.
Kako onda kitovi mogu proizvesti glasne klikove koji su potrebni za eholokaciju bez vazduha? „Moja vrsta motivacije da uđem u ovo je u velikoj meri vođena tim paradoksom“, rekao je Tegelberg.
Teglberg i njegove kolege proveli su decenije proučavajući anatomiju živih obučenih delfina, prateći zvukove živih kitova i koristeći ostatke životinja pronađenih mrtvih na plaži da bi razumeli kako su uspeli da proizvedu buku na toj dubini.
Konačno su ga razbili, posle dve decenije rada. Zubovi kitovi, otkrili su, preusmeravaju malo vazduha koji imaju u plućima u kesicu u nosu, nazvanu nazofaringealna kesa.
Vazduh iz kesice u potpunosti zaobilazi pluća i glasne žice.
„Ove životinje su razvile novi organ za proizvodnju zvuka u svom nosu i ne koriste larinks“, rekao je Elemans.
Umesto toga, da bi izazvali glasne klikove kako bi eholokirali, kitovi su gurali vazduh kroz membrane u vrećici, nazvane „fonične usne“, koje ispuštaju zaglušujući zvuk kada se udare zajedno.
„Možete ga zamisliti kao balon, u suštini. Ako naduvate balon, a zatim zategnete mlaznicu, možete učiniti da škripi“, rekao je Teglberg.
Teglberg i Elemans kažu da je ovo veoma uticalo na način na koji su delfini, orke i drugi zubati kitovi razvili fiksiran osmeh „Mona Lize“ na licu.
„Kitovi imaju veoma detaljnu kontrolu nad ovim zvukovima po cenu nulte ekspresije lica. Moderni nervi koji se inače koriste za ovo su u stvari u sistemu za proizvodnju zvuka“, rekao je Elemans.
„Dok je vokalna riba možda kontroverzna kod ljudi i može se doživljavati kao sve, od dosadnog do autoritativnog, to je nesumnjivo učinilo kitove zubima evolucionom pričom o uspehu“, dodaje Elemans.
