Termin švajcarski sir ne odnosi na to odakle sir dolazi, već na vrstu sira, tačnije na to kako se sir proizvodi.
Švajcarski sir se uvek opisuje kao sir sa rupama. On ima orašast, ali sladak ukus. Takođe ima veoma malo soli u poređenju sa drugim sirevima, kaže dr Mark Džonson, istaknuti naučnik u Centru za istraživanje mleka na Univerzitetu u Viskonsinu.
Prvi put je napravljen u 14. veku u Švajcarskoj, tačnije na Alpima.
„Bio je to tvrdi sir koji je imao dug rok trajanja i lako se mogao transportovati niz planine gde je proizveden. Danas se, međutim, termin švajcarski sir ne odnosi na to odakle sir dolazi, već na vrstu sira, na to kako se sir proizvodi – objasnio je on, piše Reader’s Digest.
„Proizvođači sira dodaju specijalnu bakteriju koja se zove Propionibacterium shermanii. Ova bakterija fermentiše mlečnu kiselinu i proizvodi ugljen-dioksid. Ugljen-dioksid se skuplja na određenim mestima u siru i stvara velike mehuriće. Nijedan drugi sir ne koristi ovu kulturu, osim švajcarskog i drugih verzija švajcarskog sira, kao što su bejbi švajcarski, masdamski, jarlsberg i ementaler“, objašnjava dr Mark Džonson, prenosi 24sata.
„Švajcarski sir bez rupa se zove „slepi švajcarski sir“, ali se to smatra nedostatkom. Ako vidite sir sa oznakom švajcarski koji nema rupe, to nije pravi švajcarski sir i neće imati ukus ili teksturu koju tražite“, objasnio je on.
