Ljudi su razmišljali da li snovi imaju svrhu tokom ljudske istorije. Savremeni naučnici su takođe fascinirani ovim pitanjem.
Nauka o snovima je dugo vremena oscilirala između marginalnog istraživanja i mejnstrima. Ali kreativni dizajn studija i nova tehnologija ga pretvaraju u uzbudljivu i ozbiljnu istraživačku nišu.
Evo četiri nedavna otkrića koja mogu utrti put za bolje razumevanje sanjanja.
Međunarodna studija je 2021. godine pokazala da je moguća dvosmerna komunikacija između lucidnog sanjara i istraživača u laboratoriji. U 2024, druga studija je zasnovana na tome obučavanjem lucidnih sanjara da kontrolišu virtuelni automobil iz svojih snova.
12 sanjara u eksperimentu napravilo je lagane trzaje mišića, što je poslalo signal kompjuteru da natera virtuelno vozilo da se pomeri napred ili okrene. Signali su poslani nazad sanjaču da ih obaveste o preprekama koje treba pokušati da izbegnu. Neki su mogli dobro da pomere automobil, ali drugi, ma koliko se trudili, nisu.
Iako je fascinantno, još uvek je nepoznato kako bi se takva tehnologija mogla koristiti u svakodnevnom životu. A mali uzorak ove studije, delimično zbog retkosti veštih lucidnih sanjara, ograničava zaključke koje možemo iz nje izvući. Ali nalazi sugerišu da je moguće (barem sa praksom) da neki ljudi donose odluke iznutra u snu i saopštavaju ih spoljašnjem svetu.
Istraživač sna i snova Mark Blagrove sa Univerziteta Svonsi smatra da su snovi trebali da se dele u društvu i da su evoluirali kod ljudi kako bi se poboljšala emocionalna inteligencija i empatija.
Od 2016. Blagrove sarađuje sa umetnicom Džulijom Lokhart u grupi za diskusiju o snovima i ilustraciju. Član publike je pozvan da podeli nedavni san. Blagrove vodi diskusiju, dok Lokhart skicira tumačenje sna na stranicama knjige Sigmunda Frojda „Tumačenje snova“.
Njegov istraživački rad iz 2019. pokazao je da diskusija o snu na ovaj način može dovesti do povećane empatije između onih koji dele snove i slušalaca. Blagrove tvrdi da je ovo moglo biti dragoceno za opstanak predaka u formiranju značajnih veza sa drugima.
Druge teorije o tome zašto sanjamo počele su da se pojavljuju poslednjih godina, a neke su razmatrane na panelu u junu 2024. na godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja za proučavanje snova (IASD). Na primer, teorija otelotvorenog saznanja o sanjanju, koja predlaže da nas snovi pripremaju za kognitivne akcije običnog budnog života.
Još nije testiran, ali pokazuje rastući naučni interes za adaptivnu svrhu snova.
Mihael Šredl sa Univerziteta u Manhajmu u Nemačkoj je verovatno najplodniji istraživač snova danas, koji je objavio stotine članaka i knjiga od početka svoje karijere 1990-ih. Od ranih 1980-ih vodi dnevnik snova. Na konferenciji IASD, on je održao glavni govor analizirajući više od 12.000 svojih snova.
Sve u svemu, činilo se da obrasci podržavaju hipotezu o kontinuitetu sanjanja — da na naše snove utiču događaji i brige koje se dešavaju u našim budnim životima.
Šredl veruje da je jedan od prvih ljudi koji su gledali vremenske obrasce u snovima. Primetio je stalan pad tokom godina leda, snega i grada u svojim snovima. Zanimljivo, ovo je bilo slično dokumentovanom opadanju broja „lednih dana“ (dana kada je temperatura bila ispod 0°C tokom 24 sata) u Nemačkoj od kada on vodi dnevnik snova. On se našalio da se možda efekti globalnog zagrevanja pojavljuju i u snovima, ali na to može uticati i budna zabrinutost zbog takvih stvari.
Još jedan zanimljiv obrazac bile su reference na novac u snovima. Kada je nemačka marka bila preovlađujuća valuta, povremeno se pojavljivala u njegovim snovima tokom godina, ali kada je nemačka valuta prešla u evro 2002. godine, broj referenci nemačke marke zamenjen je referencama na evro.
Ovakve duge serije snova su retke, ali mogu pokazati koliko je sadržaj snova isprepleten sa našim budnim životima.
Neki ljudi bolje pamte svoje snove od drugih, pamte snove češće i detaljnije. Istraživači su dugo vremena pokušavali da utvrde razloge i mehanizme ove razlike. Ispitivali su faktore uključujući ličnost i stav prema snovima, opštu sposobnost pamćenja i male fiziološke signale koji se dešavaju tokom određenih faza spavanja. Do sada je jedan od najdoslednijih prediktora češćeg prisećanja snova bio pozitivan stav prema snu; ako mislite da su snovi važni, verovatno ste više motivisani da ih se češće sećate.
Godine 2022. francuski istraživač Salome Blain i njihove kolege istraživali su ulogu pažnje u prisećanju snova, kognitivnoj veštini koja je usko povezana sa pamćenjem.
Iako se činilo da sposobnost njihovih učesnika da se prisete snova nije povezana sa radnom memorijom – koja privremeno sadrži informacije za neposrednu upotrebu – učesnici sa slabim prisećanjem snova bili su bolji u ignorisanju ometajućih stimulansa, i obrnuto.
Oni su upoređivali niske i visoke prisetnike snova u njihovoj sposobnosti da razlikuju da li su dve melodije (koje su obe svirane u istom uhu) različite, dok je melodija koja je odvlačila pažnju svirala u suprotnom uhu.
Ovo sugeriše da ljudi koji dobro pamte snove mogu biti lošiji u filtriranju nebitnih i ometajućih informacija, pa stoga mogu primetiti više onoga što se dešava u njihovom umu dok spavaju.
Međutim, podsećanje na snove je veština koja se može naučiti. Na primer, vođenje dnevnika snova može značajno poboljšati pamćenje snova, posebno za ljude koji već imaju prilično slabo pamćenje snova.
