Za većinu ljudi širom sveta, fizički rad svaki dan oduzima veliku količinu vremena i energije. Ali šta određuje da li su muškarci ili žene ti koji više rade u domaćinstvu?
U većini društava lovaca-sakupljača, muškarci su lovci, a žene sakupljači – pri čemu muškarci naizgled idu najdalje. Ali kakav je raspored rada u drugim društvima?
Sproveli smo studiju poljoprivrednih i stočarskih grupa na tibetanskim pograničnim područjima u ruralnoj Kini – oblasti sa ogromnom kulturnom raznolikošću – da bismo otkrili koji faktori zapravo određuju ko najviše radi u domaćinstvu i zašto. Naši rezultati, objavljeni u Current Biology, bacaju svetlo na rodnu podelu posla u mnogim različitim vrstama društva.
Većina odraslih širom sveta je u braku. Brak je ugovor, tako da se mogu očekivati približno jednaki troškovi i koristi od zajednice za obe strane.
Ali nejednaka pregovaračka moć u domaćinstvu – kao što je jedna osoba koja preti razvodom – može dovesti do nejednakog doprinosa partnerstvu.
Odlučili smo da testiramo hipotezu da napuštanje vašeg rodnog područja da biste živeli sa porodicom vašeg supružnika može doprineti većem nivou opterećenja. U takvim brakovima, nova osoba obično nije u srodstvu i ne deli istoriju ni sa kim u njihovom novom domaćinstvu.
Bez krvnih srodnika oko njih, oni bi stoga mogli biti u nepovoljnom položaju kada je u pitanju pregovaračka moć.
Najčešći oblik braka širom sveta je u kome su žene „raspršivači“, napuštajući svoj rodni dom, dok muškarci ostaju sa svojim porodicama. Ovo je poznato kao patrilokalnost.
Neolokalnost – u kojoj se oba pola razilaze u braku, a par živi na novom mestu daleko od obe svoje porodice – je još jedna uobičajena praksa u mnogim delovima sveta. Matrilokalnost – gde žene ostaju u porodici u kojoj su se rodile, a muškarci sele da žive sa ženom i njenom porodicom – prilično je retka.
A duolokalnost – gde nijedan pol ne napušta dom, a muž i žena žive razdvojeni – veoma se retko viđa.
Srećom, u različitim tibetanskim pograničnim područjima, sva četiri ova različita obrasca rasprostiranja mogu se naći u različitim etničkim grupama.
Naša studija se fokusirala na ruralna sela iz šest različitih etničkih kultura. Sa našim saradnicima sa Univerziteta Lanzhou u Kini, intervjuisali smo više od 500 ljudi o njihovom statusu raspršenosti nakon braka i pozvali ih da nose uređaj za praćenje aktivnosti (poput fitbita) kako bi procenili svoje radno opterećenje.
Naš prvi nalaz je bio da su žene radile mnogo više od muškaraca i da su najvećim delom plodova ovog rada doprinele svojim porodicama. O tome svedoče i njihovi sopstveni izveštaji o tome koliko su radili i njihovi pratioci aktivnosti.
Žene su hodale u proseku nešto više od 12.000 koraka dnevno, dok su muškarci hodali nešto više od 9.000 koraka. Dakle, i muškarci su se trudili, ali manje od žena. Provodili su više vremena u slobodno vrijeme ili društvenim aktivnostima, ili se samo motali i odmarali.
Ovo može biti delimično zato što su žene, u proseku, fizički slabije od muškaraca, i stoga mogu imati smanjenu pregovaračku moć. Ali takođe smo otkrili da pojedinci (bilo da su muškarci ili žene) koji se razilaze u braku da bi živeli daleko od svojih rođaka imaju veće opterećenje od onih koji ostaju sa svojim porodičnim porodicama.
Dakle, ako ste žensko i kada se udate odselite od kuće (kao što to čini većina žena širom sveta), patite ne samo zbog nedostatka sopstvene porodice, već i zbog posla.
Kada se oba pola raziđu i niko ne živi sa svojim porodičnim porodicama, oba pola vredno rade (pošto je malo pomoći od rodbine) – ali žena i dalje radi više. Prema našoj studiji, savršena ravnopravnost polova u opterećenju se javlja samo u slučajevima kada se muškarci raziđu, a žene ne.
Ovi rezultati nam pomažu da razumemo zašto se žene globalno raspršuju, ali muškarci generalno ne. Disperzija je posebno loša za muškarce – dodavanjem još oko 2.000 koraka dnevno njihovom broju koraka, ali samo dodavanjem oko 1.000 koraka dnevno za žene.
Vreme i energija utrošeni na poljoprivredu, stočarstvo i kućne poslove takmiče se sa slobodnim vremenom. Dakle, značajan doprinos rada domaćinstvima u ovim ruralnim oblastima može rezultirati manje vremena provedenog na odmoru.
Sa evolutivnog stanovišta, odustajanje od odmora nije povoljno osim ako ne doprinosi većoj kondiciji – kao što je poboljšanje preživljavanja potomaka.
Ne znamo zapravo da li je to povoljno u ovom slučaju, jer nije mnogo istraženo. To može biti tačno u siromašnim i ruralnim oblastima širom sveta, ali manje u bogatijim sredinama.
U većini urbanih sredina, na primer, neaktivan način života postaje sve prisutniji. I istraživanje je pokazalo da sedentarni način života u takvim oblastima među radnicima postaje značajan problem javnog zdravlja. Oni su povezani sa mnogim hroničnim zdravstvenim stanjima kao što su gojaznost, neplodnost i nekoliko poremećaja mentalnog zdravlja.
Polna nejednakost u opterećenju i dalje postoji iu kući i van nje. Sada je naša studija dala evolucionu perspektivu o tome zašto je veća verovatnoća da će žene nositi težak radni teret nego muškarci.
Ali stvari se polako menjaju. Kako žene sve više osnivaju porodice daleko od porodice svog partnera i svoje porodice, njihova pregovaračka moć raste. Ovo je dodatno podstaknuto njihovim sve većim nivoima sopstvenog bogatstva, obrazovanja i autonomije.
Konačno, ove promene dovode do toga da muškarci preuzmu sve veći posao u mnogim urbanim, industrijskim ili postindustrijskim društvima.
