Žofre je, na predstavljanju prvih radnih tekstova tih zakona, naglasio njihov značaj za nastavak evropskih integracija Srbije i jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosudja sa aspekta potreba gradjana i privrede u Srbiji.
Prvo se menjaju Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaca, a ostali zakoni u oblasti pravosuđa biće usklađeni sa ustavnim amandmanima u roku od dve godine.
Žofre je podsetio da su gradjani Srbije, na referendumu, u januaru, podržali ustavne promene u oblasti pravosuđa i ocenio da su one ključne za nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa i jačanje vladavine prava.
Prema njegovim rečima, one su i ključni aspekt puta Srbije ka EU, ali i za dobrobit gradjana i države Srbije.
Rekao je da EU „toplo pozdravlja“ rad Ministarstva pravde i Vlade Srbije u toj oblasti kao i, kako je kazao, njihove kontakte sa Savetom Evrope po pitanju reforme pravosudja.
Naglasio je značaj mišljenja Venecijanske komisije na te zakone, te ocenio da će njihova primena u praksi biti od velikog značaja za uskladjivanje srpkog sa evropskim pravosuđem.
Rekao je da su ti zakoni značajni za pregovaračka poglavlja 23 i 24 na evropskom putu Srbije.
Prema njegovim rečima, EU, u oblasti reforme pravosudja, radi sa Ministarstvom pravde Srbije na budžetu od 30 miliona evra.
Ukazao je i na značaj primene zakona u praksi i za demokratičnost države i jačinu vladavinu prava.
„Spremni smo da pomognemo Srbiji da ojača vladavinu prava“, rekao je on.
Naglasio je da Vlada Srbije može da računa na EU kako bi reforma u oblasti pravosudja bila uspešna.
„Svaki zakon je efikasan, onoliko koliko je efikasna njegova primena“, rekao je Žofre.
Ministarka pravde Maja Popović je rekla da su jačanje samostalnosti i nezavisnosti pravosudnih organa cilj tog seta pravosudnih zakona, te naglasila njihov značaj za vladavinu prava.
Kazala je da ti zakoni „podrazumevaju suštinsko isključenje politike“ iz oblasti pravosuđa.
Rekla je i da „kompletno državno rukovodstvo“ razmišlja i o načinima za pobljšanje meterajalnog položaja sudstva, te zahvalila EU i Savetu Evrope na podršci u reformi pravosudja. ;
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac je rekla da će ta zakonska rešenja biti mera ustavnih promena u oblasti pravosudja.
Prema njenim rečima, reforma pravosudja ne sme da ostane samo na rečima već treba da bude sprovedena u delo.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Jasmina Vasović pozdravila je rad na setu pravosudnih zakona i najavila mišljenje te institucije nakon mišljenja Venecijanske komisije.
Radne verzije pravosudnih zakona objavljene su na sajtu Ministarstva pravde, a zaintersovani su pozvani da daju predloge i sugestije.
