Nedavna studija koju je vodio tim sa Univerziteta u Bristolu pruža nova saznanja o ponašanju životinja koje koriste taktiku „glumljenja smrti“ kao strategiju preživljavanja. Ova istraživanja, objavljena u PLoS ONE, fokusiraju se na ponašanje larvi mravinjaka koje postaju nepomične kako bi izbegle grabežljivce i istražuju šta se dešava nakon što se ponašanje „glumljenja smrti“ završi.
Fenomen „glumljenja smrti“ je široko rasprostranjen u životinjskom svetu i često se koristi kao poslednja odbrana protiv predatora. Ova strategija je toliko uobičajena da je ušla u jezik kroz fraze poput „igranje oposuma“. Iako se smatra da ljudi takođe mogu pokazati slične reakcije u ekstremnim situacijama, ova studija se fokusira na mravlje larve kao model za proučavanje ovog fenomena.
Ranija istraživanja istog tima su pokazala da larve mravinjaka postaju nepomične nakon dodira, što otežava precizno merenje njihove mase zbog njihove male veličine. Zanimljivo je da su larve ostajale nepomične dovoljno dugo da se njihova težina može tačno izmeriti. Ova otkrića su dovela do dubljeg istraživanja ponašanja koje se odvija nakon što se larve vrate u stanje aktivnosti.
Profesor emeritus Najdžel Frenks, koji je vodio studiju, naglasio je: „Otkrili smo da vreme tokom kojeg larve mravinjaka ostaju nepomične varira i ne može se precizno predvideti za pojedinca. Međutim, obrazac ponašanja na nivou populacije pokazuje eksponencijalnu distribuciju, slično kao kod radioaktivnih atoma. Dok je trenutak prelaska iz nepokretnosti nepredvidiv, obrazac ponašanja na nivou populacije je predvidljiv.“
Istraživanje pokazuje da je ponašanje „glumljenja smrti“ kod mravinjaka verovatno prilagodljivo. Predator, nakon što pokupi i ispusti larvu, ne može znati koliko dugo će larva ostati nepomična, što može uticati na odluku predatora da li će ostati u potrazi za plenom ili će se povući.
Nakon što larve mravinjaka prekinu period nepokretnosti, njihovo ponašanje zavisi od okolnosti u kojima se nalaze. Ako su bačeni na tvrdu podlogu, mogu imati poteškoća da pronađu sigurno sklonište. Istraživači su koristili sofisticirani automatski video nadzor da bi pratili ponašanje mrava na različitim supstratima i otkrili da se strategije bekstva prilagođavaju u zavisnosti od dostupnih opcija.
Profesor Frenks dodaje: „Naša studija može biti prva koja se bavi pitanjem šta životinje rade nakon što se ponašaju kao da su mrtve. Pokazali smo da njihovo ponašanje zavisi od konteksta, što ukazuje na kompromis u njihovim strategijama preživljavanja. Ovo otvara nove mogućnosti za proučavanje ‘života posle smrti’ kod različitih životinjskih vrsta koje pokazuju lažnu smrt, tanatozu ili nepokretnost nakon kontakta.“
