Iako se zimska kratkodnevnica, najkraći dan u godini, očekuje 21. decembra, još početkom sledeće nedelje, u utorak i sredu, mrak će početi da pada već u 15 časova, 57 minuta i 17 sekundi, što znači da će tih dana građani imati najmanje raspoložive dnevne svetlosti tokom ove zime.
Kako za RTS objašnjava astronom i popularizator nauke Branko Simonović, poznato je da je smena trajanja obdanice i noći uslovljena godišnjim kretanjem Zemlje oko Sunca i da u tim različitim geometrijama položaja, Sunce se različito zadržava na nebu.
„Dugodnevica, dakle u trenutku dolaska leta, sunčev luk na nebu je najveći, odnosno Sunce se najduže zadržava i zbog toga je obdanica najduža. Tada je sunce i najviše na nebu i samim tim sunčevi zraci jače greju površinu zemlje. Dalje, tokom godine dolazimo do prolećne i jesenje ravnodnevice kada obdanice traju manje više podjednako, a tokom zime sunčani luk je najkraći i zbog toga se Sunce najkraće zadržava na nebu“, dodaje Simonović.
Međutim, napominje astronom, treba imati u vidu da onog trenutka kada nastupi zima i kada noć postane najduža, to znači da će već od sledećeg dana stvari da se smene.
„Svetlo će početi da pobeđuje tamu i prema proleću dani će bivati sve duži.“
Tokom zimske kratkodnevice, zbog manjka sunčeve svetlosti, možemo da očekujemo da ćemo biti razdražljivi, dekoncentrisani i umorni.
Psiholozi preporučuju da se tokom ovog perioda provodi što više vremena napolju u jutarnjim i prepodnevnim satima, kada je svetlost najintenzivnija, kao i da se održi redovan ritam sna i fizičke aktivnosti.
