Velike solarne oluje početkom maja pogodile su Zemlju, s jedne strane donoseći zapanjujuće aurore, a s druge moguće poremećaje satelita i elektroenergetskih mreža. Meteorolog Marko Čubrilo za portal N1 govorio je o tome da li, nakon njih, ima posledica po zdravlje ljudi, a dermatolog dr Snežana Simić savetuje kako da zaštitite kožu.
Nacionalna uprava SAD za okeane i atmosferu (NOAA) izdala je upozorenje na jaku geomagnetnu oluju koja je pogodila Zemlju početkom maja, navodeći da je reč o najjačoj solarnoj oluji koja je pogodila Zemlju od oktobra 2003. godine, preneo je AP.
Iako su mnogi širom sveta bili oduševljeni prizorom polarne svetlosti „aurora borealis“ prouzrokovanom snažnom erupcijom iz sunčanih pega, brojna upozorenja stručnjaka na moguće negativne efekte izazvala su zabrinutost.
Prema rečima stručnjaka, oluja može da predstavlja rizik za linije prenosa visokog napona, ali ne za električne linije koje se obično nalaze u domovima ljudi. U riziku su i sateliti koji bi usled oluje mogli da poremete službe navigacije i komunikacije na Zemlji.
Međutim, pitali smo meteorologa da li tako visoka doza radijacije može da ima posledice na zdravlje ljudi i da li postoji veća opasnost kad je u pitanju izlaganje suncu.
„Na sreću Zemlja je u velikoj meri zaštićena od ovakvih emisija zračenja , jer se oko nje nalazi magnetosfera ili magnetno polje“, objasnio je Čubrilo za portal N1.
Prema njegovim rečima, ovakvi događaji nemaju nikakvog negativnog efekta na zdravlje ljudi na Zemlji i mogu biti samo opasni po kosmonaute u Međunarndoj svemirskoj stanici, koji nisu zaštićeni magetnim poljem naše planete.
„Jake geomagentne oluje su u prošlosti izazivale probleme na visoko naponskoj strujnoj mreži (2003. godine bilo je problema na Islandu i u Finskoj), ali od tada pa do danas sistemi izolacije su još bolji i kao što smo videli ovog puta tih problema nije bilo“, navodi Čubrilo.
Dodaje da ljudi slobodno, mogu u toku leta u umerenoj meri da se izlažu suncu i da nema potrebe da ga izbegavaju.
Na pitanje da li ovakva vrsta oluje može uticati na pogoršanje meteoroloških uslova , Čubrilo je istakao da taj deo nije dovoljno proučen, ali, kako je naveo, vlada opšte mišljenje da nekih efekata ima.
„Kako se ovi događaju dešavaju visoko u atmosferi (jonosfera), a vreme se obrazuje niže u troposferi treba neko vreme da se ti efekti manifestuju, ali nikako ne znači da će automatski uslediti loše vreme“, objasnio je meteorolog.
Leto nam tek predstoji, a brojna su upozorenja da će biti sve toplije i da se svake godine obaraju brojni rekordi visokih temperatura.
Čubrilo je istakao da nema potrebe izbegavati sunce, ali bilo kakvo prekomerno izlaganje je svakako štetno bez obzira na sunčevu aktivnost.
Sa njim se saglasila i dermatolog dr Snežana Simić koja je upozorila da iz godine u godinu imamo sve više pacijenata sa problemima solarnih dermatoza , na osnovu čega možemo da zaključimo da je možda veći negativan uticaj sunca.
Na pitanje kako je najbolje zaštiti se, Simić je izdvojila tri ključne stvari:
1. Čak i u gradskim uslovima treba nanositi kremu faktora 30 na delove tela koji nisu pokriveni. Kada je jako solarno zračenje, kao preko leta, preporučuje se faktor 50.
2. Ako ste duže izloženi suncu, kremu nanosite na sat – sat i po, jer je to maksimalno dejstvo kreme.
3. Deca su najosetljivija, obavezno ih namazati faktorom 50 pola sata svaki put pre nego što izađu napolje.
Doktorka je posebno naglasila da im se nanose isključivo dečje kreme, jer one imaju dodate filtere koji su jako bitni.
„Situacija je sve gora i gora, što se tiče sunca i ima sve više tih dermatoza, zbog čega treba posebno voditi račina o zaštiti“, zaključila je dr Simić.
