Studenti su pozvali građane da se okupljaju u zborove, a takve akcije sprovedene su u mnogim mestima u Srbiji.
Student Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Ilija kaže da su očekivali ovakvu reakciju građana i da je ohrabrujuće kako ljudi reaguju na zborove.
„Neki imaju zamerke na to, misle da bi moglo bolje, da bi moglo ovako – onako, ali mislimo da je trenutna situacija upravo onako kakva treba da bude“, ocenjuje Ilija.
Sociolog Dalibor Petrović kaže da ulogu zborova možemo da podelimo na simbolički i praktični nivo.
Simbolički, navodi, pokazuje da građani nemaju poverenja u institucije i da shvataju da su oni ti koji su na neki način vlasni da reizgrade institucije, da reizgrade društvo, ali i pokazuje koliki je uticaj studenata i poverenje koje građani imaju u njih.
„Važno je da smo mi posle dugih godina depolitizacije građanske sfere, apstinencije, „proterivanja“ na neki način iz građanskog života, sada zapravo dobili njihov povratak na velika vrata“, ističe.
Dodaje da je vlastima odgovaralo da građani ne budu aktivni i trudili su se na neki način da ih obeshrabre da učestvuju u građanskom životu.
Navodi da bi praktična uloga zborova bila – da će građani biti spremni da se mobilišu.
„Velika korist ovih zborova jeste povezivanje, upoznavanje, umrežavanje i na neki način učenje od nule. (…) Ovo nisu zborovi koje mi imamo u Zakonu o lokalnoj samoupravi, ovo je neka vrsta reizgradnje društva u kome živimo“, ocenjuje.
Student Ilija smatra da je poenta u tome da sve sfere društva počnu da rade same za sebe i jedna za drugu.
„Zborovima možemo da dođemo do nekakve decentralizacije“, navodi.
Smatra i da su do sada lokalne zajednice potcenjivane.
„Potcenjivanje mesnih zajednica, potcenjivanje sela, gde vas neko ubeđuje da se samo tu može diskutovati o boji vrata na zgradi, tome da li ćemo na Vračaru imati park za pse ili ćemo u nekom selu da napravimo neku komunalnu baštu… Ali ljudi moraju da se podsete da na lokalnim mikronivou, uslovno rečeno, mogu da odlučuju o bilo čemu“, ističe.
Zborovi, smatra sociolog, liče na ideju studenata i njihovih principa, a to je da očekuju od institucija da reaguju, da se probude, da ožive.
Student ističe i da nema prostora za bilo kakvu paniku jer od starta studentske borbe, koja se sad prenela na ceo narod je jasno da je ovo maraton, da nije trka.
„Mi konkretno ne osećamo nikakvu paniku, ni po pitanju izbora, ni po pitanju ekspertskih vlada, zato što u svakom trenutku narod može i ima moć da odlučuje o svojoj sudbini i to tako treba da bude, jer vlast pripada narodu“, zaključuje.
