On je za RTS rekao da naročito brine pad vakcinacije protiv malih boginja, zauški i rubeole MMR vakcinom, koja je u 2021. godini iznosila 75 odsto na nacionalnom nivou, a u jednom gradu 24 odsto.
Naglašava da postoji realna šansa da se epidemija malih boginja ponovo desi, kao i da bi na nacionalnom nivou trebalo da bude preko 95 odsto vakcinisanih, imajući u vidu da su male boginje izrazito zarazno oboljenje.
„Pad obuhvata postoji tri, četiri godine. Za period od četiri godine, imamo čitavu generaciju koja nije vakcinisana, oko 65.000 ljudi. I revakcina obuhvata samo deo vakcinisanih“, kaže Konstantinidis.
Prema njegovim rečima, potrebna je snažna akcija čitavog društva, počevši od Vlade Srbije do sredstava informisanja, pa čak i društvenih mreža, da bi se povratilo poverenje u nauku i medicinsku profesiju.
„Poverenje, koje je postojalo u medicinu i institucije društva, iščezlo je zahvaljujući dezinformacijama. Mediji su, umesto izvor korektnih informacija, postali dobrim delom izvor dezinformacija. Male boginje i vakcine su reprezentativni uzorak te politike“, navodi Konstantinidis.
Govoreći o važnosti vakcinacije, Konstantinidis kaže da nije potrebno ubeđivati da se deca imunizuju, jer je vakcina spasila milione dečijih života.
„To je nešto što se podrazumeva. Nuspojave koje se pominju, posledica su dezinformacija. Kada je reč o nuspojevama koje se pominju za morbile, u načelu ne postoje. Autizam se ne javlja posle morbila“, objasnio je Konstantinidis.
Dodaje da su nuspojave posle vakcinacije češće kod starije deca, te da zato ne treba da postoji strah kada je reč o davanju vakcina deci od godinu dana.
