Zašto se astma, srčani udari i druga zdravstvena stanja često javljaju u ranim jutarnjim satima? Istraživači sa Vajcmanovog instituta za nauku, predvođeni prof. Gadom Ašerom, otkrili su jedno moguće objašnjenje za ovaj fenomen. Njihova studija, objavljena u časopisu Cell Metabolism, istražuje kako naš cirkadijalni sat, unutrašnji molekularni sat koji funkcioniše u svakoj ćeliji tela, utiče na naš odgovor na nedostatak kiseonika.
Protein HIF-1α, koji je ključni faktor u reagovanju na nedostatak kiseonika, stabilizuje se i aktivira kada je nivo kiseonika nizak. Međutim, nova istraživanja ukazuju da protein BMAL1, takođe važan deo cirkadijalnog sata, igra značajnu ulogu u ovom procesu. Ova otkrića pomažu da se objasni zašto tela reaguju različito na nedostatak kiseonika tokom dana i noći.
Studija sprovedena u Asherovoj laboratoriji koristila je genetski modifikovane miševe kako bi istražila vezu između proteina HIF-1α i BMAL1 u odgovoru na nedostatak kiseonika. Rezultati ukazuju na to da ova dva proteina zajedno igraju ključnu ulogu u aktiviranju genetskog odgovora na nedostatak kiseonika.
Nadalje, istraživanja su pokazala da miševi koji su nedostajali oba ova proteina imaju više problema sa preživljavanjem u uslovima nedostatka kiseonika, posebno tokom noći. To ukazuje na važnost kombinovanog delovanja HIF-1α i BMAL1 u suočavanju sa nedostatkom kiseonika.
Pored toga, istraživači su identifikovali potencijalnu povezanost između nedostatka kiseonika, oštećenja jetre i hepatopulmonalnog sindroma. Ovi nalazi mogu biti od značaja za razumevanje mehanizama koji su uključeni u ovo patološko stanje.
U zaključku, istraživanja prof. Ašera i njegovog tima pružaju nova saznanja o tome kako naš cirkadijalni sat i odgovor na nedostatak kiseonika utiču na naše zdravlje. Ova otkrića mogu biti od velikog značaja za razvoj budućih terapija za stanja povezana sa nedostatkom kiseonika.
