Kako se rat u Ukrajini odvija, mnogi ljudi ga gledaju na svojim telefonima. Društveni mediji su preplavljeni fotografijama, video snimcima i satelitskim slikama. Ali neki stručnjaci brinu da slika koju su oslikali ovi postovi na mreži nije uvek tačna. Evo nekoliko saveta koji će vas voditi dok se krećete kroz poplavu onlajn informacija o Ukrajini.
Slike sa satelita oblikuju naše razumevanje ovog sukoba kao nikada ranije. Oni su špijunirali ruske baze i katalogizirali razaranja izazvana brutalnim napadima Rusije na ukrajinske gradove.
Sateliti za snimanje putuju oko Zemlje od juga ka severu svakih 90 minuta, fotografišući traku zemlje dok se kreću. „Prolazite veoma brzo i vidite stvari veoma brzo“, kaže Robert Kardiljo, bivši direktor američke Nacionalne geoprostorno-obaveštajne agencije, a sada viši izvršni direktor u komercijalnoj kompaniji Planet Labs.
To znači da svaki satelit može da snimi određeno mesto samo jednom dnevno, a što je veća rezolucija satelita, to može da snimi manje površine na zemlji.
Satelitski snimak od 15. marta prikazuje požare u ukrajinskoj vazdušnoj bazi Herson nakon izveštaja o napadu na ruske snage koje koriste tu bazu. Sateliti igraju glavnu ulogu u dokumentovanju događaja u ratu u Ukrajini, ali imaju ograničene mogućnosti.
Sve ovo čini satelite dobrim u posmatranju poznate lokacije, kao što je grad ili vazdušna baza, ali još mnogo toga mogu da propuste: posebno trupe u pokretu. Štaviše, ako je oblačno, optički sateliti za snimanje ne mogu videti ništa kroz oblake.
Planet Labs upravlja sa preko 200 satelita tako da može da proverava tačku na Zemlji više puta dnevno. Druge kompanije imaju sopstvene setove satelita. Vreme je bez presedana za civilno snimanje iz svemira, kaže Kardiljo. Ali tehnologija je još uvek daleko od očiju koje ne trepću koje se obično prikazuju u filmovima.
Nije sve što vidite stvarno. U sredu je video „deepfake” pokazao kako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poziva vojnike da polože oružje.
Video, koji je u velikoj meri izmanipulisan, „nije baš dobro urađen“, rekao je Sem Gregori iz grupe za ljudska prava Vitness, koja je specijalizovana za otkrivanje neautentičnih medija u kriznim situacijama. Ipak, pojavljivanje ovog video snimka ukazuje na potencijalne probleme, posebno na „takozvanu lažovsku dividendu, gde je lako tvrditi da je pravi video falsifikovan i staviti teret na ljude da dokažu da je autentičan“, rekao je Gregori.
Otvoreni lažnjaci nisu uvek potrebni. Slike se često kradu iz ranijih ratova ili drugih delova sveta i ponovo označavaju. Na primer, fotografija povređenog deteta je kružila na početku sukoba. Snimljeno je nekoliko godina ranije u Siriji.
Uopšteno govoreći, stručnjaci kažu da je najbolja ideja da se zaustavite pre nego što pritisnete dugme za deljenje i postavite pitanja o tome šta vidite: Šta je izvor? Da li drugi ljudi prijavljuju istu stvar? I da li se to uključuje u predrasude koje možda već imate?
Društveni mediji tokom rata su kao društveni mediji sve ostalo vreme. Stotine video snimaka i fotografija se objavljuju svakog dana, ali većina ljudi samo vidi šačicu koja dobije najviše lajkova i deljenja.
A to što je nešto pozitivno ne znači da je to tačno. Uzmite, na primer, TikTok video snimak žene koja pokazuje kako da pokrene rusko oklopno vozilo.
Video ima preko 7 miliona pregleda. „Opisano je kao što su ovo [vozilo], znate, zauzele ukrajinske snage ili otpor“, kaže Rita Konaev iz Centra za bezbednost i novu tehnologiju Univerziteta Džordžtaun. „To nije ono što je bilo.“
Prema Rojtersovoj proveri činjenica, žena je ruski automehaničar i vloger. Snimila je sebe oko godinu dana pre invazije kako vozi oklopno vozilo iz zabave po Rusiji.
„Iako to nije nešto značajno, mislim da govori deo šire priče o vrsti stvari koje se pojačavaju“, kaže Konaev.
Zabavan video o tome kako voziti oklopno vozilo dobija mnogo lajkova i deljenja, ali to je zato što ga je zabavno gledati, a ne zato što je istinit. Zapamtite da vidite samo mali deo slike.
Društveni mediji vole jednostavne priče veličine zalogaja. Ali ovaj rat je mnogo komplikovaniji.
„Mogli ste da vidite TikTok video koji prikazuje 10 uništenih ruskih tenkova, ali 10 tenkova je samo mali uzorak onoga što Rusi imaju“, kaže Džefri Luis, profesor kontrole naoružanja na Institutu za međunarodne studije Midlberi u Montereju.
Profesionalni naučnici poput Luisa provode sate pokušavajući da uporede video zapise o oštećenju u borbi sa satelitskim snimcima i drugim izveštajima. „To je mnogo komplikovanije nego samo gledanje u svoj telefon“, kaže on.
Konaev kaže da je pravi rizik to što ljudi popunjavaju praznine sopstvenim predrasudama. Kada snimak predaje nekoliko ruskih vojnika postane viralan, „počinje da vodi ka ovim pričama o, znate, masovnom dezerterstvu, pobuni — ruske trupe će se preokrenuti“.
To, iskreno, izgleda da nije tako.
Konaev razume zašto ljudi traže informacije o ratu na internetu. „Ovi delovi informacija vam daju osećaj kontrole u trenutku potpunog haosa oko vas“, kaže ona. Samo zapamtite: nikada neće postojati niti jedan post, članak ili niti na Tviteru koji bi zaista mogao da obuhvati sve ono što se dešava u Ukrajini.
