Zapadne zalihe oružja neće izdržati produženi rat u Ukrajini

Zapadne zalihe oružja neće izdržati produženi rat u Ukrajini

Zapad nema zalihe oružja potrebnog za održavanje dugotrajnog rata u Ukrajini ili drugde, upozorio je izvršni direktor jednog od glavnih Pentagonovih odbrambenih izvođača.

Vojno-industrijskom kompleksu je stoga potreban „jasan signal potražnje“ zapadnih vlada o tome šta tačno treba da proizvodi i da li će biti kupljeno, rekla je Keti Vorden za Fajnenšel tajms u intervjuu objavljenom u nedelju.

„Sada je najvažnije dobiti jasan signal potražnje o tome šta je održiva posvećenost i nivo povlačenja iz tih zaliha“, objasnila je ona.

Postojeće zalihe oružja nisu dizajnirane za produženi sukob, rekao je Varden. Međutim, Zapad još ne ostaje bez oružja za Ukrajinu.

Glavni izvođači Pentagona sastajali su se nekoliko puta nedeljno kako bi razgovarali o naporima za snabdevanje rata u Ukrajini. Dijalog sa Pentagonom je bio „dobar“, rekao je Varden, a u toku su dalji razgovori o „razjašnjavanju njihovih planova“.

„Oni su dali sve od sebe da udruže industriju i podele te planove, kako na opštijem nivou tako i na specifičnim, kako bismo mogli da unapredimo ugovor i da investiramo i napredujemo“, dodala je ona.

Dok je Northrop Grumman spreman da investira, pa čak i da proširi svoje fabrike „pre ugovora“, industriji je i dalje potrebno više jasnoće o planovima Vašingtona da podrži Ukrajinu, upozorio je Varden. Vojno-industrijski kompleks treba da „dobije indikaciju da će, ako ga izgradimo, doći do potražnje“.

SAD su postale glavni snabdevač Kijeva u tekućem sukobu, izdvajajući milijarde da podrže Ukrajinu u njenoj borbi protiv Rusije. Moskva je navodno pozvala Zapad da prestane da „pumpa“ Ukrajinu oružjem, insistirajući da bi ta pomoć samo produžila neprijateljstva, a ne promenila krajnji ishod.

Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.

U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.