U beogradskim vrtićima nema dovoljno kuvarica, a u nekim velikim trgovinskim lancima mesne prerađevine se ne prodaju posle 18 sati, jer nema dovoljno zaposlenih. To nije neočekivano za one koji prate interesovanje za upis u srednje stručne škole, u kojima se ovi zanati uče, piše RTS.
Uzalud stipendije velikih kompanija u toku školovanja, stalan posao koji ih čeka, zarade ponekad veće i od direktorskih, uzalud pehari za najbolje mesare, pekare, roštilj-majstore – u Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi iz godine u godinu sve je manje učenika.
„Jedan veliki apsurd je da mesari i pekari, koji su deficitarni u celoj našoj zemlji, mi ne možemo da upišemo više od pet-šest učenika na obrazovnom profilu mesar. To je prošle školske godine tako upisano, a i već je taj trend nekoliko godina unazad. Što se tiče pekara, tu je za nijansu bolja situacija, ali to je recimo 18-19 učenika i to je ogroman problem, jer uskoro, možda već ove školske godine, mi nećemo imati taj obrazovni profil“, kaže direktorka Hemijsko-prehrambene tehnološke škole Nataša Parezanović.
Bez obzira na to što se u Ugostiteljsko-turističkoj školi prijavljuje uvek više kandidata nego što škola može da primi, i kuvari su deficitarni.
Ove godine upisaće 30 kuvara, 60 kulinarskih tehničara, 30 poslastičara. Raste interesovanje i za konobare, pa će ove godine biti dva odeljenja.
„Za kuvara i kulinarskog tehničara, šest do sedam učenika na jedno mesto konkuriše, i uvek imamo mnogo molbi nakon upisa da se deca prebace iz drugih škola. Velika je ponuda poslova, kuvari naročito, za to njihovo zanimanje je velika potražnja i oni bukvalno mogu da biraju između više hotela ili boljih restorana gde će da rade i da biraju najbolju ponudu što se tiče plate, ali i uslova“, ističe pomoćnik direktora Ugostiteljsko-turističke škole Dušan Komlenac.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu je 50 nezaposlenih mesara i 90 pekara.
„Kuvara ima na evidenciji, 148 je onih koji imaju treći nivo, tu su i oni koji maju četvrti stepen, njih je 130, specijalista je oko 15 i imamo pomoćnih 18. Ali kada treba da zadovoljimo potrebu poslodavca, mi smo u velikom problemu. Te potrebe su često i dobro motivisane, poslodavci daju i dobru zaradu, problem je u tome što na evidenciji nema lica koja mogu da odgovore zahtevima tih poslodavaca“, napominje Željka Zelenović Vuković iz Filijale za grad Beograd Nacionalne službe za zapošljavanje.
Činjenica je da su zanati školarcima sve manje primamljivi.
Zato se sve češće dešava da veliki marketi ne mogu da pronađu mesare, pa se često primaju nekvalifikovani i priučeni, a u nekim vrtićima se zbog nedostatka kuvara periodično ukidaju određene vrste obroka.
