Najviši sud Bolivije u sredu je odobrio izručenje Sjedinjenim Državama bivšeg šefa borbe protiv narkotika pod optužbom za zaveru za šverc kokaina u SAD, što je retka presuda protiv visokog bezbednosnog zvaničnika u toj andskoj državi čiji su odnosi sa Vašingtonom decenijama zategnuti.
Odluka, na koju se ne može uložiti žalba, ograničava brzi pad Maksimilijana Davile-Pereza, 59, najvišeg bolivijskog policajca za drogu 2019. pod bivšim levičarskim predsednikom Evom Moralesom, prvim domorodačkim predsednikom Bolivije koji je postao neka vrsta globalne antiimperijalističke ikone za izbacivanje američkog ambasadora i Uprave za borbu protiv droga 2008.
Bivši pukovnik policije Davila-Perez optužen je 2022. u Njujorku po saveznoj optužbi za zaveru da se kokain uvozi u SAD i posedovanje mitraljeza. Optužnica je optužila Davilu-Pereza da je iskoristio svoju poziciju da pruži vrhunsku zaštitu teretnim avionima koji prevoze kokain preko trećih zemalja za distribuciju u SAD.
Ministarstvo pravde i Stejt departmenta takođe su ponudili nagradu do 5 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegove osude. Bivši zvaničnik je negirao optužbe.
Vrhovni sud pravde Bolivije saopštio je da odobrava zvanični zahtev SAD da Davila-Perez bude izručen na osnovu optužbi za zaveru droge. Američki Stejt department i Ministarstvo pravde nisu javno komentarisali tu objavu.
„Nakon pregleda dokumentacije i odgovarajućih dokaza, odlučeno je da se odmah nastavi sa Davilinom ekstradicijom“, rekao je Marko Hajmes, predsednik najvišeg suda.
Unutar Bolivije, Davila-Perez se suočava sa optužbama za pranje novca. Vlasti Bolivije uhapsile su ga 2022. dok je navodno bežao u Argentinu i odvele ga u zatvor u glavnom gradu La Pazu gde se sada nalazi.
Davila-Perez je vodio agenciju za borbu protiv narkotika u Boliviji tokom poslednjih devet meseci Moralesovog skoro 14-godišnjeg predsedništva, koje je naglo završeno u novembru 2019. Moćni bivši uzgajivač koke podneo je ostavku pošto su izbili ulični protesti nakon objave da je ponovo pobedio -izbor na neviđeni četvrti mandat.
Privremena vlada Jeanine Anez, koja je preuzela vlast nakon Moralesovog svrgavanja, smijenila je Davilu-Pereza.
Ali vratio se u vladu 2020. pod predsednikom Luisom Arceom, Moralesovim bivšim ministrom ekonomije. Davila-Perez je godinu dana služio kao komandir policije u centralnom bolivijskom regionu Kočabamba, ključnom čvorištu proizvodnje lista koke u zemlji.
Uprkos neugodnim odnosima, godinama bez ambasadora i ograničenoj diplomatskoj aktivnosti, sporazum o ekstradiciji između Bolivije i SAD je na snazi od 1995. godine.
Ovo je tek drugi put u istoriji Bolivije da su vlasti odobrile izručenje bivšeg vojnog oficira ili vladinog zvaničnika SAD, rekao je Saul Lara, opozicioni poslanik i bivši ministar spoljnih poslova.
Prvi je bio 1995. godine, kada je pukovnik Faustino Riko Toro, bivši ministar unutrašnjih poslova blizak brutalnom bolivijskom diktatoru Luisu Garsiji Mezi, predat američkim vlastima u Majamiju pod optužbom za trgovinu kokainom.
Advokati Davile-Pereza obećali su da će osporiti ekstradiciju.
„Ovo je ozbiljno kršenje ljudskih prava“, rekao je branilac Manolo Rojas, obećavajući da će pokrenuti slučaj Međuameričkoj komisiji za ljudska prava, organu Organizacije američkih država, čiji su osnivači SAD. član.
Odluka suda u Boliviji dolazi u trenutku kada eskalira žestoko rivalstvo između sadašnjeg predsednika Arcea i bivšeg predsednika Moralesa, razbijajući vladajuću partiju Pokret ka socijalizmu.
Iako Morales insistira da nema nikakve veze sa Davilom-Perezom, Arceove pristalice pokušavaju da prikažu presudu od srede protiv njegovog bivšeg ministra kao dalji udarac političkoj karijeri bivšeg predsednika koji želi da se kandiduje na predsedničkim izborima sledeće godine uprkos sudu zabraniti.
„U Sjedinjenim Državama, bivši car protiv droge će sigurno moći da otkrije ko su njegovi saučesnici. Možda je to Evo“, rekla je senatorka Virdžinija Velasko, misleći na Moralesa bez detaljnijeg objašnjenja.
