Od 1. januara 2025. godine, vozači u Srbiji će se suočiti s novim izdatkom – naplatom putarine na brzim saobraćajnicama. Oni koji prevoze teret, imaće dodatne troškove i na magistralama. Ministar saobraćaja, Goran Vesić, najavljuje ove promene.
Prvi dan sledeće godine donosi obaveznu naplatu putarine na brzim saobraćajnicama, koja će iznositi oko 80% vrednosti putarine na auto-putu. Ova naplata neće biti vršena putem naplatnih rampi, već će se koristiti moderni satelitski sistem za praćenje automobila.
„Naplata će biti moguća kada se stvore zakonski uslovi, odnosno kada bude dovoljno izgrađenih kilometara“, rekao je Vesić. On je najavio skoro završetak brze saobraćajnice Šabac-Loznica, saobraćajnice Iverak-Lajkovac, 35 kilometara Dunavskog koridora, kao i završetak Fruškogorskog koridora do 2026. godine. Takođe, planirana je gradnja „Osmeha Srbije“ od Bačkog brega do Srpske Crnje, kao i brze saobraćajnice „Vožd Karađorđe“ dužine 80 kilometara.
Iako je jasno da će se naplata vršiti putem satelitskog sistema, postavlja se pitanje zaštite privatnosti i podataka o ličnosti. Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju naglašava da je neophodno proveriti da li je ovakav sistem prihvatljiv sa aspekta zaštite podataka.
Naplata putarine će se proširiti i na magistralne puteve 1B reda, ali će tu naplatu plaćati samo šleperi težine preko sedam i po tona. Ova mera ima za cilj smanjenje habanja magistrala i troškova njihovog održavanja.
Inženjer saobraćaja Milan Božović ističe da bi ova mera trebalo da vrati teretna vozila na auto-puteve, smanjujući opterećenje na magistralnim putevima. Međutim, Damir Okanović smatra da bi smanjenje cene putarine za teretna vozila bio efikasniji način za postizanje tog cilja, jer bi to povećalo broj kamiona na auto-putevima i smanjilo troškove prevoza, što bi pozitivno uticalo na cene robe.
Procene su da će se ove godine od putarine sliti između 43 i 45 milijardi dinara u državnu kasu. Kada krene naplata i na brzim saobraćajnicama i magistralnim putevima, ta suma bi mogla da se udvostruči. Ostaje da se vidi koliko će državu koštati korišćenje satelitskog sistema za praćenje kamiona.
