U Srbiji postoji razmatranje o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, s predlogom da služenje traje četiri meseca. Ovaj predlog stigao je iz vrha Vojske Srbije, a cilj mu je podizanje odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije putem pomlađivanja i unapređenja popune i obučenosti. Srbija je ukinula obavezni vojni rok 2010. godine, prelazeći na profesionalnu vojsku.
Hrvatska je ukinula obavezno služenje vojnog roka pre 16 godina, prelazeći na dobrovoljno služenje. Iako je prvih godina postojao veći interes mladih, poslednjih godina taj broj je opao, te se sada Ministarstvo odbrane trudi privući više kandidata povećanjem naknada za vojne obveznike.
U evropskim zemljama, od 29 članica NATO-a, samo šest zemalja zadržalo je vojnu obavezu. Nemačka, Velika Britanija, SAD i Kanada imaju profesionalne vojske već više od 50 godina. Neki od suseda poput Ukrajine, Litvanije i Finske ponovno su uveli vojni rok u određenim periodima, posebno u kontekstu bezbednosnih izazova.
U Hrvatskoj je vojni rok zamenjen dobrovoljnim služenjem, ali su nastojanja da se privuče više kandidata u vojsku rezultirala povećanjem naknada i drugim merama.
U Nemačkoj, predlog o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka odbacio je kancelar Olaf Šolc, iako se raspravlja o toj temi u političkim krugovima.
Odluka o uvođenju ili ukidanju obaveznog vojnog roka često je povezana s bezbednosnim i geopolitičkim okolnostima, a svaka zemlja pristupa toj temi u skladu sa svojim specifičnostima i potrebama.
