Voda sa devet javnih česama u Kragujevcu, prema poslednjim analizama Instituta za javno zdravlje, nije bezbedna za upotrebu. I to nije nova vest za Kragujevčane koji uglavnom znaju da se voda sa ovih česama poslednjih godina ne koristi. Ali ni na jednoj od njih ne stoji obaveštenje o neispravnosti vode, pa su tako pojedini građani, ali i turisti koji dolaze tokom leta u ovaj grad uskraćeni za ovu bitnu infromaciju.
Javne česme u Kragujevcu su definitivno nesigurno alternativno rešenje za osveženje u vrelim letnjim danima.
Poslednje dve uzastopne analize, koje je obavio Institut za javno zdravlje, pokazuju da voda nije bezbedna za korišćenje na česmama u Divostinu, na Bubnju, u Teferiču, Beloševcu, Ždraljici, izvoru Kapovac, u Petrovcu, Grujinoj česmi i u Bukorovcu.
Iz udruženja Ekomar godinama ukazuju na ovaj problem, ističući da javnost malo zna o uzrocima koji dovode do neispravnosti vode na ovim česmama.
„Dostupni podaci pokazuju da je voda mikrobiloski neispravna i da je to zagađenje nekim vrstama fekalija i bakterija, što znači da su te podzemne vode zagađene nekim izlivanjima kanalizacije i otpadnih voda, međutim ne postoje precizna istraživanja kojima bismo mogli da se koristimo i da kažđemo šta je to tačan uzrok zagađenja“, navodi Marija Simić Savić iz udruženje Ekomar.
Zanimljivo je da ni na jednoj od njih ne stoji obaveštenje koje bi građane upozorilo da voda sa javnih česama nije bezbedna za piće.
A to može biti problem, jer su građani koji ne žive u centru, ali i turisti koji dolaze u ovaj grad, uskraćeni za ovu bitnu informaciju.
„Svi posetioci apsolutno ne mogu da dobiju informaciju o tome da li smeju da ih koriste ili ne. To je posebno problematično u prigradskim naseljima. Česme u gradu kao što je ova na Bubnju su u tako lošem stanju da se niko ne bi usudio da tu pije vodu, ali postoje česme u prigradskim naseljima koje se redovno koriste za uzimanje vode, a koje godinama nisu ispravne“, dodaje Simić Savić.
Građani koji to znaju, uglavnom osveženje potraže na jedinoj česmi u centru grada, koja je sa vodovodne mreže.
„Kao i kući, to je ta voda isto. Ako je sa vodovoda. A ove druge znamo da nisu ispravne I ne koristimo.“
„Ne znam, nisam upućena u to, stvarno ne znam.“
„Ja pijem samo flaširanu vodu, pošto sam radio u inostranstvu i običnu vodu ne pijem nikako.“
Ipak, besplatna i čista pijaća voda trebalo bi da bude dostupna na javnim površinama. Ali danas su javne česme u gradu i prigradu iz kojih teče izvorska voda, uglavnom zapuštene i ruinirane i o njima niko ne vodi računa. Kao ni o uzrocima zagađenja.
