Sudbina Jevgenija Prigožina decenijama je bila isprepletena sa Kremljom — kao poverljivi vladin ugovarač i vođa Vagnerove plaćeničke vojske koja se borila u Ukrajini i koja je okrivljena za ruske prljave poslove u Siriji i Africi.
Ali kada je pre dva meseca okrenuo svoje ljude ka Moskvi, mnogi u Rusiji i šire počeli su da se pitaju koliko bi mogao da izdrži nakon što je navukao bes ruskog predsednika Vladimira Putina.
Prigožin je sklopio dogovor sa Putinom i liderom Belorusije o sigurnom utočištu za sebe i ljude umešane u pobunu. Prijavljeno je da se povremeno pojavljuje u Rusiji, a pojavio se i na video snimku regrutovanja ranije ove nedelje.
Ali onda je u sredu ruska agencija za civilno vazduhoplovstvo saopštila da je on bio u avionu koji se srušio severno od Moskve, pri čemu je poginulo svih 10 ljudi u njemu.
Prigožin je 1981. godine osuđen za pljačku i napad i osuđen na 12 godina zatvora. Kada je izašao, otvorio je restoran u Sankt Peterburgu 1990-ih. Putin je u to vreme bio zamenik gradonačelnika grada.
Prigožin je iskoristio tu vezu za razvoj ugostiteljskog posla i dobio unosne ugovore sa ruskom državom zbog kojih je dobio nadimak „Putinov kuvar“. Kasnije se proširio na druge oblasti, uključujući medije i zloglasnu internet „fabriku trolova“ koja je dovela do njegove optužnice u SAD za mešanje u predsedničke izbore 2016.
Vagner je prvi put viđen u akciji u istočnoj Ukrajini ubrzo nakon što je tamo izbio separatistički sukob u aprilu 2014, u nedeljama nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. U to vreme, Rusija je negirala da šalje svoje oružje i trupe uprkos brojnim dokazima koji govore suprotno. Privatna Vagnerova vojska dala je Moskvi određeni stepen poricanja.
Vagnerovo osoblje je takođe raspoređeno u Siriju, gde je Rusija podržala vladu predsednika Bašara Asada u građanskom ratu. U Libiji su se borili zajedno sa snagama komandanta Kalife Hiftera. Grupa je takođe delovala u Centralnoafričkoj Republici i Maliju.
Ali tek u septembru 2022. Prigožin je priznao osnivanje, vođenje i finansiranje Vagnera. Do tada su se njegovi plaćenici — uključujući ljude koje je regrutovao u ruskim zatvorima — borili i umirali na desetine u Ukrajini, posebno u razrušenom gradu Bahmutu.
Prigožin je podsticao Vagnerovu reputaciju bezobzirnosti, a plaćenike su optužile zapadne zemlje i stručnjaci UN za kršenje ljudskih prava širom Afrike, uključujući Centralnoafričku Republiku, Libiju i Mali.
Na video snimku iz 2017. godine prikazana je grupa naoružanih ljudi, navodno Vagnerovih saradnika, kako muče Sirijca i tuku ga na smrt maljem pre nego što su mu unakazili i spalili telo.
2022. godine, drugi video prikazuje bivšeg Vagnerovog izvođača koji je pretučen na smrt maljem nakon što je navodno pobegao na ukrajinsku stranu i bio vraćen.
Uprkos negodovanju javnosti i zahtevima za istragom, Kremlj je više puta zatvarao oči.
Vagner je uzimao sve vidljiviju ulogu u ratu u Ukrajini, pošto su regularne ruske trupe pretrpele teške gubitke i izgubile teritoriju u ponižavajućim neuspesima.
Prigožin je obilazio ruske zatvore da bi regrutovao borce, obećavajući pomilovanja ako prežive polugodišnju turneju na liniji fronta sa Vagnerom.
U intervjuu u maju, tvrdio je da je regrutovao 50.000 osuđenika, sa oko 35.000 ljudi na prvim linijama u svakom trenutku. On je takođe rekao da je izgubio više od 20.000 ljudi — od kojih je polovina osuđena — u bici za Bahmut.
SAD procenjuju da je Vagner imao oko 50.000 ljudi koji se bore u Ukrajini, uključujući 10.000 izvođača radova i 40.000 osuđenika.
Prigožin je u januaru preuzeo punu zaslugu za zauzimanje grada Soledara u oblasti rudnika soli u Donjeckoj oblasti u Ukrajini, a optužio je rusko Ministarstvo odbrane da pokušava da ukrade Vagnerovu slavu. On se više puta žalio da ruska vojska nije snabdela Vagnera dovoljnom municijom da uhvati Bahmuta i pretio je da će povući njegove ljude.
Nakon hvatanja Soldeara, Prigožin je sve više podigao svoj javni profil, mesecima skoro svakodnevno hvaleći se Vagnerovim navodnim pobedama, sardonično se rugajući njegovim neprijateljima i žaleći se psovkama na račun vojnih snaga.
On je 23. juna pozvao na oružani ustanak protiv ministra odbrane i krenuo iz Ukrajine prema Moskvi sa svojim plaćenicima. Njegove snage preuzele su kontrolu nad vojnim štabom u Rostovu na Donu, gradu na jugu Rusije u blizini granice sa Ukrajinom, i nastavile svoj „marš pravde“, sve dok se nisu zaustavile na samo 200 kilometara (120 milja) od ruske prestonice.
Putin je označio Prigožina izdajnikom dok se pobuna odvijala. Ali krivični postupak protiv poglavice plaćenika po optužbi za pobunu je kasnije odbačen. Neobično je što je Kremlj rekao da je Putin imao tročasovni sastanak sa komandantima Prigožina i Vagner grupe nekoliko dana nakon pobune.
Neki broj Vagnerovih plaćenika uputio se ka Belorusiji, ali sudbina Prigožina i njegovih snaga ostala je nejasna.
Američki predsednik Džo Bajden nedavno je sugerisao da je Prigožin obeležen čovek.
„Da sam na njegovom mestu, pazio bih šta jedem. Pazio bih na svoj meni“, rekao je Bajden prošlog meseca.
Ali čovek koji je svoje prvo bogatstvo stekao kao ugostitelj bio je nepokolebljiv u svom poslednjem pojavljivanju u ponedeljak, rekavši da potencijalni Vagner regruti da njegova organizacija „čini Rusiju još većom na svim kontinentima“.
